Ili navodnjavanje ili propast: Stručnjaci za UNU govore koji je glavni način za spas poljoprivrede

Stigli smo do kraja toplotnog talasa. Slede nam prijatniji dani sa kišom, koja je ove godine kasno stigla, makar kada govorimo o poljoprivredi. Naime, jaka suša koja traje poslednjih nekoliko meseci pogubno uticala je na razvoj i prinos osnovne ratarske kulture u Srbiji - kukuruza. 

Suva i ispucala. Zemlja u srednjem Banatu, jednom od najplodnijih delova Srbije, poslednjih meseci tako izgleda, a izdanci kukuruza koji iz nje rastu sprženi, zakržljali i uglavnom prazni.

Srbiju ruše vrućine i suše: UNA proverila da li je ovo kod nas samo loša godina ili nova normala

Loše je, a biće još gore: Klimatolog Mihić za UNU o drastičnom porastu temperature u Srbiji

"Ja cenim ako bude 10 odsto od normalnog prinosa, da će biti odlično. Na ovim stabljikama nema ništa, na ovima što ima, to je jako malo. Prinos je desetkovan", rekao je Dragan Dulijanin, ratar iz Perleza.

Na svakih 5-6 stabljika kukuruza pronađe se po jedan klip, koji je često bolestan. Jedan od problema su povišene temperature, jer tada se vegetacioni period pomera, kukuruz ulazi u faze sazrevanja ranije.

"Imamo sušu, imamo visok rizik od mraza, imamo sve veći problem sa gradom, oluje su sve jače: to je isto signal klimatskih promena, to znači da čim su jače mogu da produkuju grad. Ono što znamo da će grad biti sve učestaliji  i da će biti sve rasprostranjeniji", istakla je Ana Vuković Vimić, klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

I ratari i naučnici se slažu da je glavno rešenje navodnjavanje, jer ove godine u junu, kada je kukuruzu bila napotrebinija kiša, nije pala ni kap.

Rana suša uništava srpsku poljoprivredu: "Ova godina je donela nezapamćene probleme"

"Da li kanali, da li cevi, da mi dobijemo do njive, pa da zalivamo da platimo, nije problem da platimo koliko to vredi i naravno, da se vodi druga politika poljoprivrede. Za 20 dinara što dajemo žito, kukuruz, to je sramota", kaže Dulijanin.

Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu podsećaju da je najveći udeo ratarskih površina u Srbiji upravo pod kukuruzom, da ne možemo tek tako da to zamenimo, već da je potrebna dobra stragegija i komunikacija između nauke i prakse.

"Da bi direktno nova rešenja mogla da se implementiraju u praksu, neminovno povećati površine pod nadvnjavanjem, u tome smo baš zaostali i nazadni", navela je profesorka Vuković Vimić.

Za sada, poljoprivrednici su od države tražili 300 evra po hektaru  kao naknadu za štetu od suše, međutim još nema odgovora.

Loša godina za poljoprivrednike: UNA pita - koliko još ratari mogu da izdrže bez kiše?

"Vidite i sami to je simbolična cifra, koliko mi ulažemo, ali bukvlano da preživimo. Mi ako to ne dobijemo, većina nas neće moći da preživi", zaključio je Dragan Dulijanin.

Jedno od načina da se povećaju prinosi naučnici vide u zoniranju/klasifikaciji zemlje na reone, gde bi se procenilo koje područje je dobro za određenu vrstu.

"Ministartvo poljoprovrede je međutim to svelo na nivo studije, još uvek nije počelo da se izrađuje. Ono što je najvažnije je da znamo koji su nam rizici, ali struka nije uspela probudi Ministarvo poljoprivrede da reaguje sistemski na rešavanje ovog problema. Samo strateški da se reši i da se usmere subvencije, na način koji će biti koristan poljoprivredniicma", zaključila je Ana  Vuković Vimić.

Naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU-a, ali i meštanin Perleza, Ilija Batas Bjelić, navodi da će biti sve više ovakvih sezona u Srbiji i da je potrebno nešto ozbiljno da se uradi. Kao primer je naveo izgradnju kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Negativan uticaj klimatskih promena: Poljoprivreda Evropske unije godišnje gubi 28 milijardi evra

"Barem da uradimo četvrtinu toga što su oni uradili, mi ne bismo imali svake godine ovakvu situaciju i ne bi morala da dolazi televizijska ekipa  da intervjuiše poljoprivrednike  i objasni našim ljudima šta se to dešava u Srbiji", rekao je energetičar Ilija Batas Bjelić.

Pojedine projekcije ako se ništa ne uradi nisu dobre.

Studija UNDP-a koju su radili naučnici iz Srbije kaže da, ako se ne bude navodnjavalo, da će pad prinosa kukurza biti do 2030. čak 60 odsto, a do sredine ovog veka za skoro 75 odsto.

Naš sagovornik sa početka priče počeo je postepeno da odustaje od kukuruza i da prelazi na suncokret, kojem nova klima više odgovora, ali se nada da će doći i do novih promena, koje nisu klimatske.

Vulkanski pepeo i morski pesak: Kako se poljoprivrednici u Španiji bore sa klimatskim ekstremima

Zbog promene klime ne trpe samo usevi u Srbiji: Najpoznatijem korejskom jelu preti nestanak sa trpeze