Holandija u ozbiljnom problemu: Preti joj visoki rizik od velikih nestanaka struje posle 2030. godine

Holandiji preti visoki rizik od velikih nestanaka struje nakon 2030. godine ukoliko energetske kompanije ne dobiju sredstva za održavanje gasnih elektrana u funkciji, pokazuje danas objavljen izveštaj međunarodne konsultantske kuće "Kompas leksekon" za udruženje "Energi Nederland".

Prema analizi, u narednih pet godina snabdevanje električnom energijom u Holandiji biće dovoljno čak i u periodima bez sunca i vetra, ali nakon tog perioda bi situacija mogla naglo da se pogorša, prenosi "NL tajms".

Snabdevanje strujom u Srbiji stabilno, ali postoje izazovi: Nemačka najavila isključenje već 2030. godine

Živković: Bez energetskih kompanija nema ni energetske bezbednosti Srbije, a ni tranzicije

Holandija do 2029. godine planira gašenje poslednje tri termoelektrane na ugalj, dok su gasne elektrane sve manje isplative zbog širenja kapaciteta vetroparkova i solarnih panela.

Potrošnja struje, istovremeno, ubrzano raste, a broj toplotnih pumpi i električnih vozila je sve veći.

Procene pokazuju da bi Holandija već do 2033. godine mogla da se suoči sa 15 do 18 sati godišnjih nestašica električne energije, što je četiri puta više od prihvatljivog maksimuma od četiri sata.

To bi prouzrokovalo nekontrolisane prekide u snabdevanju i ekstremno visoke cene struje.

Ko će sve imati pravo na popust za struju? Pogledajte kako izgleda računica po najnovijim merama

U ovom trenutku, pouzdanost sistema iznosi 99,99 odsto.

Operatori odlažu velika održavanja gasnih elektrana jer im se to više ne isplati zbog brzog porasta korišćenja energije vetra i sunca, upozorava predsednica "Energi Nederlanda" Kora van Nivenhauzen i dodaje da izveštaj predstavlja "ozbiljno upozorenje".

"Kompas leksekon" predlaže uvođenje tržišnog mehanizma koji bi obezbedio plaćanja operatorima za rad u periodima kada obnovljivi izvori ne mogu da podmire potražnju, i stimulisao nova ulaganja u elektrane i sisteme za skladištenje energije u baterijama (BESS).

Procenjuje se da društvena korist od pomenutih mera iznosi 2,5 do tri milijarde evra godišnje kroz niže cene i smanjenje rizika od nestanaka struje.

Istraživači zaključuju da je "bolje sprečiti nego lečiti", odnosno da je povoljnije sada reagovati i uložiti sredstva, pošto bi eventualno saniranje posledica moglo da bude daleko skuplje.

Cela Kuba bez struje: Mogući kvar u jednoj od najvećih termoelektrana

Centralni i južni regioni Iraka bez struje nakon gašenja elektrane Hamidija