Sadnice ove biljke veoma jeftine, a zarada prelazi milion dinara godišnje: Evo kako da pokrenete unosan biznis

U vremenu kada poljoprivrednici sve češće tragaju za alternativnim i isplativim kulturama, glog se izdvaja kao biljka sa ozbiljnim ekonomskim potencijalom, posebno na domaćem tržištu.

Glog (Crataegus) je listopadni žbun ili nisko drvo koje uspeva u umerenoj klimi, pa se odlično prilagođava uslovima u Srbiji.

Ili navodnjavanje ili propast: Stručnjaci za UNU govore koji je glavni način za spas poljoprivrede

Umesto zelenog Beograda, imamo grad kranova i spratova: Prestonica u crvenoj zoni zelenila i zdravog vazduha

Osim što je poznat po lekovitim svojstvima, posebno kada je reč o zdravlju srca i krvnih sudova, ova biljka je sve traženija u farmaceutskoj i herbalnoj industriji.

Cena jedne sadnice kreće se od 200 do 400 dinara, a na jednom hektaru može se zasaditi od 3.000 do 4.000 sadnica, u zavisnosti od zemljišta i gustine sadnje. 

Prvi rod stiže već posle treće godine, dok se pun potencijal postiže između 5. i 6. godine. Tada prinos može dostići od tri do pet tona po hektaru, što po trenutnim otkupnim cenama (150 do 300 dinara za kilogram) može doneti i do 1,5 miliona dinara prihoda godišnje.

Proizvodnja zahtevna, ali zarada sjajna: Orah zasadio na porodičnom imanju iz hobija, sad ima unosan biznis

Zašto se sve više sadi glog?

Osim što daje vredne plodove za čajeve, tinkture, kapsule i sirupe, glog ima i dodatnu primenu – može se koristiti kao prirodna ograda koja štiti useve, zahvaljujući gustim granama i trnovima.

Minimalna ulaganja, stabilan prihod

Za uzgoj su dovoljni sunčano mesto i propusno tlo blago kisele do neutralne reakcije. 

Održavanje je jednostavno – ne traži često navodnjavanje, a plodovi se beru u jesen, kada dobiju karakterističnu crvenu boju i slatko-kiselkast ukus, piše 24sedam.rs

Zbog lake nege, sve veće potražnje i dugoročnog prinosa, glog postaje jedna od najperspektivnijih voćnih kultura za domaće poljoprivrednike.

Neuobičajene temperature za zimski period: Kako vremenski uslovi utiču na useve i zasade?

Veliki potencijal uz digitalizaciju i inovacije: "Srbija gradi poljoprivredu budućnosti"