Biser Balkana i evropski Jerusalim ostavlja bez daha: UNA otkriva zbog čega se svi vraćaju u Ohrid

Iako se nedavno završilo leto, neki od vas i dalje nisu iskoristili odmor. Osim nekih udaljenih destinacija, dobar izbor imate i u našem okruženju, tzv. biser Balkana.

Procenjuje se da će to mesto ove godine posetiti čak jedan i po milion turista, a ekipa UNA televizije vodi vas u Ohrid.

Stiže novi sistem ulaska u Šengen, neće biti dovoljan samo pasoš Srbije: Očekujte haos na granicama

Konobar u Herceg Novom pobesneo kad je video koliki bakšiš je dobio: "Dosta im je"

Svi koji jednom posete Ohrid, obećaju da će mu se obavezno vratiti. Zbog toga ne iznenađuje podatak da je tokom prvih šest meseci ove godine broj stranih turista koji su posetili grad i jezero na jugozapadu Makedonije, bio za 22 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.

Prema procenama, ukupan broj stranih turista do kraja 2025. mogao bi dostići čak 1,5 miliona.

Zvuk galebova iznad najstarijeg jezera u Evropi i mir koji ono donosi sigurno su magnet koji privlači turiste u Ohrid. Dužina obale od skoro 90 kilometara stvara osećaj kao da ste na moru.

Za nastanak ovog makedonskog mora, prema legendi, kriv je jedan bunar.

“Ljudi su jedne večeri dok su spavali zaboravili da stave poklopac na bunar i dok su spavali voda se izlila u dolinu. Kada su se ljudi probudili, bili su u panici i počeli su da beže uz brdo. Kada su ušli uzbrdo nazivali su ohrid, ohrid ili  brdo što znači u prevodu. I tako je grad dobio ime Ohrid i i jezero Ohridsko jezero”, rekao je za UNU turistički vodič Toni Crvenkoski.

Grad su nazivali i evropskim Jerusalimom – jer je imao 365 crkava. U nekima od njih služio je i nekad srpski vladika, a danas Sveti Nikolaj ohridski i žički, koji je baš u Ohridu pisao čuveni Prolog. Pored te knjige ovde su nastale i „Molitve na jezeru”.

Hrvati priznali da ne podnose turiste: Od jednih im se diže kosa na glavi kad ih vide

Mi smo prvo obišli najveću crkvu u gradu - Crkvu Svete Sofije, koja se nalazi u starom gradu i datira još iz 11. veka, manastir Svetog Pantelejmona, gde je delovala prva slovenska visokoškolska ustanova, odakle se širila slovenska pismenost i na kraju jedno od najfotografisanijih mesta na Balkanu.

Crkva Svetog Jovana Kanea uobičajeni je motiv razglednica i suvenira na Ohridu zbog svog položaja na steni. Nije poznato kada je tačno sagrađena, ali veruje se da je to bilo između 13. i 14. veka. Ona je arhitektonski zanimljiva jer predstavlja spoj vizantijske i jermenske umetnosti.

Jedan od glavnih simbola grada sigurno su ohridski biseri koji se vide na svakom koraku. Međutim, samo dve porodice čuvaju tajnu pravljenja pravih ohridskih bisera, porodice Filev i Talev.

Za razliku od bisera koji se vade iz školjke i traju 150 godina, za ohridske se veruje da traju večno, da ne gube sjaj.

“Naša tradicija počinje 1924. godine, kada je moj pradeda saznao tajnu od ruskog imigranta. On je video da imamo istu ribu kao u Bajkalkom jezeru u Rusiji. Nakon što se izvadi, biser se 5-10 puta premaže posebnom emulzijom, koja se pravi od ribe plašice koja živi u našem jezeru”, rekao nam je Kliment Talev iz zlatare “Talevi”.

Bisere ove porodice nosili su i kraljica Elizabeta, princeza Dajana i papa Franja.

Uneskov biser su grad Ohrid i jezero koji predstavljaju svetsko prirodno i kulturno nasleđe još od 1980. godine. Ta retkost, da su zaštićeni i priroda i istorija, privlači sve veći broj turista, kako sa Balkana, tako i iz drugih delova Evrope.

Rim krenuo stopama Pariza, turisti jedva dočekali: Za pet godina moći će da se kupa u Tibru

Pored bistrog jezera, koje je idealno za osveženje, ovo mesto je veoma važno i za pismenost Slovena.

“Sveti Kliment smatra se tvorcem slovenske azbuke, koja je najpre imala 44 slova, stvorio je prvi slovenski univerzitet, Ohridsku književnu školu koja je brojala oko 3500 đaka”, objašnjava vodič.

Na pola sata vožnje od Ohrida dolazi se do najveće atrakcije u blizini - manastira Svetog Nauma, pored kog se Crni Drim uliva u Ohridsko jezero. U svakom trenutku najmanje 6500 litara vode ulazi u jezero, ali zanimljiv je fenomen da se stvara korito i da se vode suštinski ne mešaju.

Ceo region zajedno sa Prespanskim jezerom, odakle dolazi reka, deo je nacionalnog parka Galičica.

“Zabranjeno je kupanje i ribolov iako ovde nema ribe, samo na početku. Bez obzira na to da li je benzin ili električni motor je zabranjen. Isto tako sve što se tiče prirode, ne sme ništa da se dira”, ističe vodič na izvoru Crnog Drima Angel Ploča.  

Nakon prolaska ispod jezera, Crni Drim svoj put ka Jadranu nastavlja kroz mesto Struga, gde otiče iz Ohridskog jezera.

Ohrid je dakle mesto gde se u isto vreme oseća i duh antičkih vremena i opuštena atmosfera mediteranskog letovališta, a mi priču zaokružujemo Biljaninim izvorima.

Turisti, oprezno u ovoj zemlji: Vlasti zabranjuju pušenje na plažama i terasama kafića

Šta ako izgubite lična dokumenta u inostranstvu? Ovo su detaljni koraci kako odmah da reagujete