Istorijsko nasleđe i rudarska tradicija Bora: Hrabrost i spretnost rudara pamtiće se doveka

Bor je grad koji je izrastao iz zemlje. Smatra se da su prva ispitivanja ovog područja počela još u praistoriji, a da su kasnije Rimljani u Borskom rudniku vadili zlato. Novija istorija počinje sredinom 19. veka, kada je knez Miloš Obrenović 1835. godine u Brestovačku banju doveo nemačkog stručnjaka barona Herdera - jednog od najvećih evropskih stručnjaka u rudarstvu tog doba.

"On je pored ispitivanja rudnih nalažišta ispitivao i vode Brestovačke banje i na osnovu uzoraka sa četiri izvora ustanovio da su vode zaista lekovite. Tako da je 1837. godine Miloš Obrenović izgradio konak, prvenstveno mu je značio iz lekovitih razloga budući da je sam bolovao od reume, ali i zbog uspostavljanja i održavanja diplomatskih veza sa tadašnjim vidinskim vezirom Huesein pašom", objašnjava za UNU istoričar Andreja Nikolić. 

Gastro užitak na istoku Srbije: Hamburek i plašinte - dva specijaliteta koja u Boru ne smete propustiti

Tradicija i običaji najlepšeg malog grada na Dunavu: Kladovo - mesto gde se uvek rado vraćamo

Pre nego što se vratimo na priču o rudarstvu, važno je pomenuti da u Brestovačkoj banji, udaljenoj samo osam kilometara od centra Bora, gotovo svaki objekat ima istorijsku vrednost.

Tursko kupatilo, hamam, datira iz 18. veka i najstariji je objekat u celom kraju. Samo dvadesetak koraka dalje nalazi se dvor druge srpske dinastije, u kome je knez Aleksandar Karađorđević priređivao prijeme. Upravo ovde spremao se atentat na kneza, događaj poznat kao Tenkina zavera.

"Nosi ime po Stefanu Stefanoviću Tenki, tadašnjem predstavniku državnog saveta koja je podrazumevala atentat na knjaza Aleksandra koji je trebalo da se desi upravo ovde. Međutim kako je potencijalni ubica tražio sve veći novčani iznos, zaverenici su brzo otkriveni, pohapšeni i osuđeni na smrt", pojašnjava Nikolić. 

Dok je Brestovačka banja u 19. veku bila mesto diplomatije, politike i lečenja, u samom Boru počinje da se otkriva nešto što će zauvek promeniti ovaj kraj - bogata rudna nalazišta. Tada počinje moderna istorija borskog rudarstva.

"Pred sam kraj 19. veka 1897. godine Đorđe Vajfert, beogradski industrijalac finansira istražne radove u Boru. Bor je tada bio najmanje selo u celom okruženju, nije imalo školu, crkvu, veoma malo selo", kaže za UNU etnolog u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru Suzana Mijić.

Eksploatacija bakra počinje 1902. godine. Već sledeće godine Vajfert pokreće rudnik pod imenom „Sveti Đorđe“, ali pošto nije imao dovoljno novca za razvoj, posao ubrzo prepušta Francuzima.

"Njegov udeo je bio izuzeno velik. Te 1904. godine u Bor dolaze pre svega Francuzi, sa njima Italijani, Nemci, Belgijanci, Englezi. Predstavnici gotovo svih evropskih naroda. Od tog jednoog malenog sela u bespuću Crne reke, Bor se razvija u jedno živo dinamično mesto već u međuratnom periodu", pripoveda Mijić. 

Dva najvažnija razdoblja u razvoju rudnika su međuratni period, koji se smatra zlatnim dobom grada, i period posle Drugog svetskog rata. Sa odlaskom Nemaca počinje sasvim nova istorija Borskog rudnika.

"Ta nova komunistička socijalistička vlast se zaista trudila oko običnog čoveka, radnika, rudara. Na primer, u to vreme je rudar imao 2.5 puta veću platu od generalnog direktora Borskog rudnika. Rudarska profesija je bila cenjena, sami rudari su nam davali izjave o tome da kada na primer rudar uđe u kafanu službenici su ustajali da mu ustupe mesto", kaže etnolog u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru.

Prve analize pokazale su da ruda u Boru sadrži izuzetno visok procenat bakra, čak 15,8 odsto. Zbog toga je Bor u početku bio prvi u Evropi i sedmi u svetu po kvalitetu rude. A dok govorimo o prvim godinama rudarstva, važno je da se osvrnemo i na opremu koju su rudari nosili pod zemljom.

"Ovde treba izdvojiti karbidne lampe, to su bile lampe koje su koritstili rudari u rudniku, čak i oni kažu kad je došla električna lampa koja je bila na višem tehničkom nivou, da su one davale mnogo jače osvetljenje nego te nove. Ono što je najznačajnije za rudara od opreme jesu rudarska lampa i to karbidna rudarska lampa i šlem na glavi - to predstavlja život", objašnjava Mijić. 

Radi očuvanja najreprezentativnijih predmeta iz rudarske prošlosti, duž glavne saobraćajnice na samom ulasku u Bor postavljena je jedinstvena muzejska izložba na otvorenom.

Za mnoge rudare vagonet značio je početak i kraj smene. Ulazak u tamu i izlazak na svetlost dana. Danas on podseća na težak posao rudara koji je oblikovao čitav Bor. Zahvaljujući Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koji je ustupio i pripremio eksponate, ovde su između ostalog izložene i jamske lokomotive, vagoni za prevoz rudara do udaljenih delova jame, ali i najmarkantniji eksponat, ogromni kamion-damper.

Ljudi iz muzeja od milošte ovaj eksponat nazivaju Guliver, njegova visina i širina veće su od 12 metara, prečnik točka je veći od 3 metra, a zapremina rezervoara je čak 3200 litara, dok je zapremina za ulje 650 litara.  

I dok se kopovi sele, priče ostaju - o hrabrosti, o težini posla i o gradu koji je naučio da živi sa stenom, vodom i istorijom. U Boru je prošlost duboka, ali su sećanja još dublja.

Projekat sufinansiran od strane Gradske uprave Grada Bora, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Turistički vodič Bora: Idealne destinacije za vikend putovanje i planinare - upoznajte pravu prirodu

Tkanjem kroz vreme i sećanja: "Misija Kreativa" oživljava stare zanate i nasleđe Kladova