Fenomen 'tihi otkaz' retko ko je zaboravio: Ovako mnogi razmišljaju kada dođu na posao

Godine prekovremenog rada u kompanijama sa manjkom zaposlenih i izgaranje na poslu dovele su do promene u načinu rada, koji se na društvenim mrežama popularno naziva tihi otkaz.

Krilatica "radim koliko moram" odnosno "onoliko za koliko sam plaćen" predstavlja definiciju termina "tihi otkaz", koji je postao hit na društvenoj mreži TikTok pre nekoliko godina, ali i dalje je vrlo popularan način razmišljanja. 

Zbog novog Netfliksovog filma ljudi menjaju živote: Neki daju otkaz, a neki raskidaju veze

Šta ako firma prestane da radi dok ste na porodiljskom: Imate dve opcije

Takav način rada je sve prisutniji među milenijalcima širom sveta koji se pitaju - zašto bismo radili više od onoga za šta smo plaćeni i zašto bismo na poslu bili duže od osam sati? 

Psiholozi tvrde da je ovoj promeni u načinu rada doprinela i pandemija, jer su radnicima nagomilavane obaveze usled brojnih otpuštanja. Ljudi su zato počeli da preispituju svoj pristup poslu i da se pitaju - šta ja imam od toga.

"Jednostavno ljudi nisu bili adekvatno plaćeni za svoj rad. Osim toga vrlo je bitno da zaposlenom kažete da se njegov rad ceni, da on dobije pohvalu za ono što je uradio. I to je verovatno izostalo od menadžera ili rukovodilaca. I onda jednostavno ljudi ne žele više ni da se trude“, objašnjava za UNU psiholog Dragana Ivanović i dodaje:

„Ako vi uvidite da se jednostavno na tom poslu vaš rad i trud ne ceni, ako niste adekvatno plaćeni, ako ne napredujete shodno onome koliko radite, onda naravno da ni ne treba da ostajete na takvom poslu".

"Tihim otkazom“ se izbegava savremen, užurban ritam i davanje maksimuma na poslu - kada za to ne postoji nagrada. Kao najveći problem uglavnom se navodi to što mnogi poslodavci ni ne evidentiraju prekovremeni rad. 

"Davala sam otkaz radnicama, ako me popreko pogledaju": Emina Jahović naučila važnu lekciju

Za vreme trajanja fenomena "tihog otkaza", zaposleni nije nužno manje produktivan u svojoj osnovnoj ulozi i zadacima, njegov učinak može ostati nepromenljiv. Ipak, dosta drugih faktora opada, poput emotivne uključenosti, fokurisanost i interesovanje za posao van radnog vremena, kao i preuzimanje zadataka koji oduzimaju dosta vremena, a nisu u opisu posla.

Pored toga, uzimanje bolovanja, korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana biće nešto što zaposleni nije spreman da "žrtvuje" tako rado kao što je to ranije činio.

Od najvećeg je značaja da poslodavci ovakav novi odnos zaposlenog prema radu ne kažnjavaju, već da preispitaju zbog čega je do toga došlo.

UNA istražuje: Koliko je teško pronaći posao u Srbiji?

Opasne ponude: UNA pita - dokle će neki oglasi za posao da budu paravan za trgovinu ljudima?