Mračne prognoze - veštačka inteligencija gasi radna mesta: UNA otkriva hoće li ljudi postati suvišni

Dok veštačka inteligencija neumoljivo kuca na vrata gotovo svake profesije, Microsoft je nedavno objavio listu čak 40 zanimanja koja bi mogla biti najugroženija. 

A znate ko se našao među njima - novinari. U eri u kojoj mašine sve više pišu, govore i analiziraju, pitanje koje se sve češće postavlja jeste, da li ćemo mi ljudi postati suvišni?

Stručnjaci o pogrešnom korišćenju veštačke inteligencije: Površna upotreba predstavlja opasnost

Veštačka inteligencije nikad neće moći da zameni ove tri profesije: Pogledajte prognozu Bil Gejtsa

Mnoge prognoze i analize ukazuju na to da će veliki broj radnih mesta biti ugašen ili automatizovan usled razvoja veštačke inteligencije. 

Kako ističu psihoterapeuti i njihov poziv je donekle na listi ugroženih, jer ChatGPT može da pruži dobre informacije i odgovore na vaša pitanja.

''On može da napravi privid. Znate dobićete vi mentalno sve. Znači dobićete vi dobar savet, dobićete gomilu dobrih informacija, dobićete čak dobru analizu svog stanja. Znate kad vi ukucate, pa dobijete čak i jako dobru dijagnostičku sliku'', kaže psihološkinja Snežana Anđelković.

Nedostaje razmena energije između ljudi

Međutim ono što mu fali, upravo je ljudska stručnost i etička procena - koju često izostavlja u svojim analizama i komunikaciji. 

Na kraju, fali i ono u čemu će čovek uvek biti u prednosti....

''To kad vi pogledate drugo ljudsko biće u oči. Kada ga zagrlite. Kada na neki način razmenite tu energiju - taj deo naravno mašina ne može da zameni. Ali iskreno, ja jesam fascinirana time koliko GPT toga može da zameni", objašnjava Anđelković.

Zanati sve traženiji

Dok mnogi strahuju od uticaja tehnologije na tržište rada, iz Infostuda poručuju da je potražnja za zanatskim zanimanjima, na koja digitalne alatke ne mogu značajno uticati - porasla.

''Ovo što sada vidimo sa tržištem rada jeste da će biti potrebni manuelni poslovi, koji nam sada i nedostaju u velikoj meri. Koje sada eto, sticajem okolnosti sada veštačka inteligencija ne može da zameni. Zanat je i dalje na ceni i ako zanat imate u rukama - kaže se da imate ruke zlata vredne. I to će tako i biti", navodi Miloš Turinski iz Infostuda.

Zanatska zanimanja, poput obućara, kao i poslovi u građevini i industriji, spadaju u najmanje ugrožene profesije. 

Međutim, ono što zabrinjava i kada su ovi zanati u pitanju, jeste mala zainteresovanost.

''To ja mislim da će baš jedan dug period da ostane na ljudskoj, tj. na ručnoj izradi i ručnoj proizvodnji, popravci sve što rade zanatlije. Jedini problem je što nas je sve manje, sve manje je zanatlija, sve manje ljudi hoće time da se bavi. Nije čist posao, prljav je posao, mora da se radi više od 8-9 sati dnevno. Rad sa ljudima, mušterijama, sve iziskuje mnogo vremena i nema nas,  jako nas je malo", priča obućarka Maja Vojinović.

Iako je prema određenim analizama i studijama dokazano da je zainteresovanost u svetu za zanatskim poslovima u porastu, u našoj zemlji, još uvek, nažalost to nije slučaj. 

Zbog trenda odliva i nezainteresovanosti, sve je manje onih koji se odlučuju za ove - od veštačke inteligencije, zaštićene poslove. 

Plata buregdžije čak 180.000 dinara: Zanatlijama lova samo kaplje, ali ova grupa ima ozbiljne benefite

Budući srednjoškolci menjaju trend: Veće interesovanje đaka za deficitarna zanimanja nego prošle godine