Nova studija: Nepoznata vulkanska erupcija iz 14. veka stvorila uslove za širenje kuge u Evropi

Nepoznata vulkanska erupcija sredinom 14. veka mogla je da stvori uslove za širenje kuge u Evropi, prema novoj studiji. Izazivajući hladniji i oblačniji period u Mediteranu, erupcija je pokrenula domino efekat koji je doveo do kolapsa poljoprivredne proizvodnje, što je zahtevalo da trgovci uvoze žitarice preko Crnog mora, zajedno sa bakterijom "yersinia pestis" koja izaziva bubonsku kugu.

Pandemija bubonske kuge, poznatije kao Crna smrt, stigla je u Evropu 1347. godine i brzo pogodila italijanske luke. Kuga se potom proširila celom Evropom u narednim godinama, uzrokujući smrt između 30 i 60 odsto stanovništva.

Ruski naučnici uočili na Suncu crnu mrlju: Mogući poremećaji na Zemlji

Neolit u novom svetlu: Karahantepe pokazuje visoko organizovano društvo pre 11.000 godina

Martin Bauh, istoričar sa Lajbnic instituta za istoriju i kulturu istočne Evrope u Nemačkoj, kaže da ga je fascinirao jedan vrlo specifičan aspekt pandemije: "Kako i zašto je Crna smrt stigla u Italiju sa Crnog mora baš u tom trenutku?"

Da bi odgovorili na ovo pitanje, Bauh i Ulf Bintgen, geograf sa Univerziteta u Kembridžu, istraživali su klimatske promene u Mediteranu koje bi mogle objasniti iznenadno pojavljivanje Crne smrti 1347. godine. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Communications Earth & Environment.

Dok su proučavali savremene istorijske izvore, istraživači su primetili izveštaje o smanjenoj sunčevoj svetlosti, povećanoj oblačnosti i lunarnom pomračenju, koje su nezavisno zabeležili posmatrači iz delova Azije i Evrope između 1345. i 1349.

Svi ovi astronomski i vremenski fenomeni mogli bi da se pripišu velikoj vulkanskoj aerosolnoj zavesi koja je poznata po tome što izaziva hladne periode jer sulfatne aerosoli odbijaju sunčevu svetlost nazad u svemir.

Otkrivena galaksija stara 12 milijardi godina nalik Mlečnom putu: Otkriće menja sve što znamo

Paleoklimatski podaci dali su istraživačima trag: velike količine sumpora u polarnim ledenim jezgrima ukazivale su na jednu ili više erupcija ranije nepoznatog vulkana oko 1345. godine.

"Ne možemo mnogo reći o vulkanskoj erupciji. Iz ledenih jezgara znamo da se erupcija morala desiti u tropima, jer je sulfat nađen u sličnim koncentracijama u ledu na oba pola", rekao je Bauh.

Istraživači su takođe pregledali podatke sa godova drveća širom Evrope i otkrili da su leta 1345, 1346. i 1347. bila mnogo hladnija od uobičajenih, dok su jeseni bile mnogo vlažnije, izazivajući eroziju zemljišta i poplave. Istorijski zapisi su takođe potvrdili da su promene u životnoj sredini smanjile prinos više kultura, uključujući berbu grožđa i proizvodnju žita u Italiji, što je zahtevalo da trgovci počnu da uvoze proizvode iz oblasti Crnog mora da spreče glad.

"Po povratku u drugoj polovini 1347. godine, italijanske trgovačke flote nisu samo donele žito u mediteranske luke, već su takođe donele bakteriju yersinia pestis, najverovatnije putem buva koje su se hranile prašinom od žita tokom dugog putovanja", napisali su istraživači u studiji.

Prvi slučajevi kuge kod ljudi zabeleženi su u Veneciji samo nekoliko nedelja nakon dolaska poslednjih brodova sa žitom. „To pokreće tipičan ciklus infekcije. Prvo se zaražuju populacije glodara; kada oni uginu, buve prelaze na druge sisare, a na kraju i na ljude“, ističe Bauh.

Šećer, guma i prašina pronađeni na Bennu asteroidu: Nobično otkriće naučnika

Uvoz žita nakon nekoliko godina klimatskih promena izazvanih vulkanom tako je sprečio glad u Mediteranu, ali je takođe doneo i Crnu smrt u Evropu, predlaću autori studije.

"Ova studija donosi nove informacije o vulkanu iz 1345. godine koje pomažu da se objasni zašto se Crna smrt, pandemija dobro dokumentovana u izvorima od 1346. do 1350, desila baš tada", rekla je Monika H. Grin, nezavisni naučnik i stručnjak za Crnu smrt, koja nije bila uključena u studiju.

Početak epidemije bio je rezultat jedinstvene, ali nasumične kombinacije kratkoročnih faktora, poput klime, i dugoročnih faktora, poput sistema distribucije žita u Italiji, napisali su istraživači u studiji.

Iako je Crna smrt rezultat retke konvergencije ekoloških i društvenih faktora, važno je bolje razumeti uzroke prošlih pandemija, napisali su istraživači, jer je "verovatnoća da zoonozne infektivne bolesti nastanu i prerastu u pandemije verovatno veća u globalizovanom i toplijem svetu".

Svetlosno zagađenje preti teleskopima u Atakami: Naučnici upozoravaju na katastrofu

Kako izgleda put od fakulteta do prvog posla? UNA odgovor potražila na događaju FON-a