Stručnjaci za UNU o poslu budućnosti: Gejmeri zarade više od košarkaša Zvezde i Partizana

Nekada se verovalo da su video igre samo gubljenje vremena, a oni koji ih igraju - večiti tinejdžeri. Ipak, one su prerasle u industriju vrednu milijarde dolara. UNA je posetila turnir Nacionalnog saveza za e-sport Srbije i pitali profesionalne igrače - da li se od igranja može živeti?

Iako je nekada bilo nezamislivo da je moguće unovčiti sate i sate provedene za kompjuterom, igrajući video igre, sada je to realnost. Dok mnogi smatraju da je uloga gejming industrije samo zabava, strastveni zaljubljenici u virtuelni svet, profesionalni gejmeri, to demantuju.

Veliki rast gejming industrije u Srbiji: Ideja ne nedostaje, ali fali više od 4.000 profesionalaca

UNA sa vodećim gejmerima Srbije: Ljubitelji igrica okupili se u Beogradu

"Ovde u Beogradu kod nas ima ekipa koje dolaze iz Rusije i iz nekih drugih zemalja, koji borave ovde i igraju za plate koje su veće nego što imaju košarkaši Crvene zvezde i Partizana, to su milionski ugovori. Tako da sve je više mladih koji žele da postanu gejmeri, žele da učestvuju u esportu", naveo je Ognjen Drašković iz E-sport saveza Srbije.

Kada za cilj imate da se profesionalno bavite gejmingom, onda se prema igranju igrica treba odnositi kao prema poslu. Neophodna oprema i trening su ključ uspeha, a iako je konkurencija velika, važno je steći reputaciju.

Ako razmišljate o budućnosti u Srbiji, istraživanje pokazalo da je gejming industrija izuzetan izbor

"Postoje neka određena takmičenja koja su sada lako dostupna svima. Postoje ti neki turniri gde ljudi lako mogu da se dokažu. Kolega sa kojim sam jako dobar, koji je iz Bugarske, on je sa 15 godina potpisao za najveći esport tim, cifre ne znam i dobro je što ne znam", kaže Mateja Radosavljević, osnivač Poligon e-sport akademije.

Iako se pozitivni efekti igranja igrica često ne uoče na prvi pogled, predrasude prema ovom zanimanju uglavnom imaju roditelji, jer se često smatra neozbiljnim, a i dovodi se u vezu sa agresijom i zavisnošću.

Srbi pokorili Zagreb: Zero Tenacity četvrti put uzastopno šampion Regionalne Adria lige

"Balans je najbitniji. Ako neko igra igrice sedam sati ispred pjestejšna, to je previše apsolutno. Ali profesionalni igrači ne igraju toliko. Oni imaju svoje psihologe, fitnes trenere, psihologe sa kojim pričaju, oni moraju da provode puno vremena napolju, da se pravilno hrane, to je jedna predrasuda. Drugo, postoje neka istraživanja koja kažu da profesionalni igrači i deca koja praktikuju igranje igrica u nekim situacijama brže razmišljaju", zaključio je Drašković.

Ipak, nisu svi predodređeni da postanu profesionalni e-sportisti. Zbog pada koncentracije, gejmeri uglavnom završe svoju profesionalnu karijeru do 30 godine, a posle - ko se kako snađe.

Gejmeri svih zemalja, ujedinite se: I u Srbiji osnovane strukovne studije za esport

Srbija prva u Evropi po broju žena u gejming industriji