EU steže pravila na mrežama za najmlađe: UNA proverava da li u Srbiji postoje slične inicijative

Evropski parlament predložio je stroža pravila za korišćenje društvenih mreža među decom i tinejdžerima. Platforme bi trebalo potpuno da budu zatvorene za korisnike mlađe od 13 godina, dok bi tinejdžeri do 16 godina mogli da ih koriste samo uz saglasnost roditelja. Proverili smo da li slične inicijative postoje i u Srbiji, kao i da li bi takve mere mogle da imaju kontraefekat? 

Društvene mreže su mesta koja deca danas najviše posećuju na internetu. Često gledaju ili slušaju o aktuelnim i popularnim izazovima, koji nisu bezbedni, niti prikladni. Kako tinejdžerka Sara kaže, predlog strogih pravila Evropskog parlamenta nije uopšte loš, jer će  roditelji tako imati uvid u ono što njihova deca gledaju i moći će da ih zaštite.

"Moje mišljenje je da deca od 13 godina ne bi trebalo da imaju društvene mreže, jer oni nisu ni svesni zapravo koliko je to opasno za njih. Ja sam na primer sa svojih 13 godina imala već i telefon i društvene mreže, ali sam imala nadzor od strane moje mame - što mi je tad, iako toga nisam bila svesna, pomoglo. Moglo je dosta lošihi stvari da se desi", kaže Sara za UNU.

Statistike pokazuju da sve više dece između 11 i 15 godina prijavljuje da je nesrećno, posebno devojčice, od kojih je gotovo polovina nezadovoljna svojim emocionalnim stanjem. To je, kako ističu stručnjaci, direktna posledica prekomernog vremena provedenog onlajn.

Gordana Plemić iz Udruženje roditelja ističe da je bitna primena zakonskih mera.

"Sa jedne strane, mislim da je važno da deca što kasnije nekako pristupe društvenim mrežama, zato što oni prosto nisu spremni ni svojim godinama, razvojem i tako dalje, jer društvene mreže poprilično utiču na njihovo mentalno zdravlje, na ceo njihov razvoj", navodi sagovornica.

Psiholozi upozoravaju da svakodnevno korišćenje telefona i društvenih mreža dovodi do smanjenja direktne socijalne interakcije. Na to bi roditelji posebno trebalo da obrate pažnju.

Psiholog Dragana Ivanović smatra da je važno raditi na prevenciji. 

"Moramo da naglasimo, prvo roditelji trebaju da daju primer svojoj deci - gde su deca, na kojim mrežama, šta gledaju i da im se objašnjava. Zatim dolazi škola, gde jednostavno treba možda uvesti neki novi predmet - tu digitalnu pismenost i navesti kolika je štetnost digitalnih medija", ocenjuje psiholog za UNU.

Cilj evropskog predloga je da se smanji pritisak koji digitalne platforme stvaraju i da se mladima omogući zdraviji odnos prema tehnologiji, koja nije samo opasna već i korisna za sticanje novih znanja. Kao i uvek, mogli bismo da kažemo da je u svemu potrebna prava mera.