Femicid u Srbiji - može li se stati na put nasilju: Pravnica za UNU apelovala na žene da prijave nasilje
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje u porodici, pozovite 192 ili 0800 100 600, na raspolaganju vam je i SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800 100 007
Mesec za nama obeležili su naslovi poput "Ubijena žena u stanu na Grbavici", "Ubijena žena u Novom Sadu: U stanu bilo i dete", "Otkriveno šta se dešavalo u noći ubistva Branke u Novom Sadu" i to je ujedno sedmi slučaj femicida u Srbiji od početka 2025. godine prema podacima Autonomnog ženskog centra.
Ženu, Branku P, je 22. aprila uveče ubio suprug Boban T. iz Novog Sada, a ubistvu je, kako je utvrdila policijska istraga, prisustvovala njihova šestogodišnja ćerka koja, na svu sreću, tom prilikom nije povređena. I ovo je već sedmi ovakav slučaj, ovo je sedma ubijena žena ove godine. Ubijena, jer je žena.
"Prema podacima koje mi pratimo ovo je sedmi potvrđeni slučaj femicida u ovoj godini. To nasilje nije bilo ranije prijavljivano te ponovo želimo da uputimo apel ženama koje žive u nasilju da se makar obrate ženskim organizacijama koje se bave nasiljem nad ženama", rekla je pravnica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za UNU.
Imajući u vidu natpise u novinama o ovom slučaju, Macanović smatra da je žena duži vremenski period bila isložena nasilju i da je pitanje koliko je ona imala mogućnosti i kapaciteta, ali i podrške okoline da izađe iz takve nasilne veze.
U poređenju sa prva četiri meseca prošle godine, Macanović ističe da je broj žrtava sličan, ali i da je u prošloj godini zabeležen značajan pad broja ubistava žena.
"Prošle godine je bilo ukupno 17 ubijenih žena, ali isto tako imamo i 7 pokušaja ubistva, što je moglo da dovede i do većeg broja žrtava. Zabeležen je drastičan pad tokom 2024. godine, jer je u 2023. broj ubijenih žena bio 27", navela je ona.
Međutim, uzimajući u obzir statističke podatke, prošle godine je, prema rečima Macanović, u polovini slučajeva nasilje bilo ranije prijavljivano institucijama, što takođe predstavlja pomak, budući da u ranijem periodu u čak 2/3 slučajeva nasilje nije ranije prijavljivano.
"Najveći problem je to što su uglavnom ubijene one žene koje nikada ranije nisu prijavile nasilje, a očigledno su žrtve dugoročnog nasilja što je slučaj i sa poslednjim ubistvom u Novom Sadu", rekla je Macanović.
Kada je reč o razlozima zbog kog žene ne prijavljuju nasilje, Macanović ističe da starosna struktura i patrijarhalno vaspitanje igraju ključnu ulogu.
"Uglavnom, odnosno u gotovo 2/3 slučajeva, budu ubijene žene koje su starije od 46 godina. One su često odgajane u patrijarhalnom vaspitanju i ne nailaze na podršku kako okoline, tako ni svojih bližnjih", objašnjava pravnica i ističe da je to alarmantan podatak te da se nameće pitanje na koji način dopreti do starijih žena u cilju podizanja svesti o tome da treba da prijave nasilje.
Navodi i da se mlađe žene pre opredeljuju da prijave nasilje, da su spremnije da ga priznaju i da neće da ostaju u vezama u kojima trpe bilo kakav oblik nasilja.
"Među starijim ženama postoji i jedan procenat ubijenih majki od strane svojih sinova koji su najčešće imali neki vid psihičkog problema", dodaje ona.
Zakoni Hrvatske i Severne Makedonije poznaju termin "femicid", gde je Srbija?
Dve susedne države, Hrvatska i Severna Makedonija uvrstile su pojam "femicid" u svoje Krivične zakone, međutim Srbija to još nije uradila. Na pitanje ima li naznaka da i kod nas pojam "femicid" zaživi u Krivičnom zakoniku, Macanović kaže da je ideja da ubistvo žene postane posebno krivično delo.
"Mi smo tu još uvek dosta oprezne sa tim. Budući da je to krivično delo novo u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji još uvek nema podataka kako se to pokazalo i kakva je sudska praksa", rekla je Macanović.
Ono što je zamka kod pojma "femicid", prema oceni Macanović, jeste zapravo kako će to delo biti definisano.
"Sa jedne strane, postojanje krivičnog dela 'femicida' šalje jednu jasnu društvenu poruku o ozbiljnosti fenomena, dok sa druge strane, ako bude loše definisano, postupanje tužioca u ovim slučajevima može biti otežano, jer bi potencijalno postojali dodatni uslovi da se dokaže postojanje takvog dela", zaključila je ona.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje u porodici, pozovite 192 ili 0800 100 600, na raspolaganju vam je i SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800 100 007.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
Foto: Milena Anđela//Novinarke protiv nasilja/NPN
