UNA pita: Trgovina ljudima - kako se postaje meta nasilnika i šta je zajedničko žrtvama?

Izgubljeni snovi i oduzeta sloboda. Trgovina ljudima nije daleka priča iz crnih hronika u svetu – ona se dešava ovde, sada, u tišini. Žrtve su deca, žene, mladi – naši sugrađani – koji retko govore o onome što su prošli, jer ih je sram, strah, ili ih niko nije pitao.

Kako se postaje žrtva nasilja i šta je zajedničko onima koji su na meti nasilnika?

Od maja 2012. u Srbiji bilo 5.394 poziva na broj za nestalu decu: Besplatan je i može vam pomoći

Spremačice, dadilje, negovateljice - neophodne, ali nedovoljno poštovane: Kako pomoći ovoj grupi radnika?

Nasilje, droga i trgovina ljudima - tri reči koje se vezuju za jednu temu. Iako se često smatra da je trgovina ljudima problem dalekih zemalja, istina je da se ona dešava i ovde – među nama. Srbija je i dalje zemlja tranzita.

"Zvanični podaci pokazuju da smo mi, država Srbija, prošle godine identifikovali 71 žrtvu trgovine ljudima. Međutim, ono što treba da znamo to je da je brojka u trgovini ljudima znatno velika. Jedno od poslednjih istraživanja koje su Ujedinjene nacije radile na pet država među kojima je i Srbija, govori da je u Srbiji broj žrtava 10 puta veći od zvanično identifikovanog. Tako da možemo negde u proseku da kažemo da na godišnjem nivou ima 700 žrtava trgovine ljudima, ali mi samo jednu od 10 žrtava prepoznamo i identifikujemo", istakla je u emisiji „Podne“ na UNA televiziji Marija Anđelković iz Udruženja „Astra“.

Najčešće žrtve su žene i deca, primorani na prosjačenje, prisilni rad ili seksualnu eksploataciju. Mnogi od njih ne prepoznaju da su postali deo lanca trgovine – sve dok ne bude kasno.

"Trgovina ljudima pored trgovine narkoticima, trgovina novcem i oružjem donosi najveći profit ljudima koji se bave tim poslom i to onda jeste na globalnom nivou prioritet u radu i zato se i povezuju sve te pojave kao negativne koje jednostavno - vrlo čestu idu jedne sa drugim. Vrlo često, kada imate trgovinu ljudima tu se uglavnom pojavljuju ljudi koji na veoma lak način dolaze do novca, jer pazite tu nemate neko ulaganju u nešto. Ovde za veoma mali novac dobijate predmet svoje eksploatacije", kaže za UNU nekadašnji pomoćnik načelnika UKP Dejan Radenković. 

Zbog svog položaja, Srbija se često koristi kao prolazna stanica u međunarodnim mrežama trgovine ljudima. Ali sve više slučajeva ukazuje na to da žrtve ostaju ovde, nevidljive javnosti. 

Institucije u Srbiji rade na suzbijanju trgovine ljudima kroz preventivne kampanje, edukaciju i međunarodnu saradnju. Ipak, borba je i dalje teška – jer trgovci ljudima stalno menjaju taktiku.

Opasne ponude: UNA pita - dokle će neki oglasi za posao da budu paravan za trgovinu ljudima?

Trojica "pala", jedan u bekstvu: Razbijena mreža krijumčara migranata, uhapšen i policajac