EP usvojio izveštaj o Srbiji: Ukupni tempo pristupnih pregovora sa EU zavisiće od napretka u svim oblastima

Odbor Evropskog parlamenta (EP) za spoljne poslove usvojio je danas izveštaj o Srbiji, u kojem se navodi da će ukupni tempo pristupnih pregovora sa EU zavisiti od opipljivog napretka u osnovnim vrednostima, vladavini prava, posvećenosti zajedničkim evropskim pravima i vrednostima, kao i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i od dijaloga Beograda i Prištine, "koji treba da se sprovodi u dobroj veri kako bi se obezbedio pravno obavezujući sporazum zasnovan na međusobnom priznavanju".

U izveštaju, čiji je autor izvestilac izvestioca EP za Srbiju Tonino Picula, a koji je usvojen sa 55 glasova za, 13 protiv i osam uzdržanih, poziva se Srbija da "snažnom političkom voljom i doslednošću u sprovođenju reformi u vezi sa EU" pokaže da je strateški orijentisana ka EU i da "objektivno i nedvosmisleno" komunicira sa svojim građanima o EU, evropskom putu Srbije i potrebnim reformama.

EU "zbija redove": Evropski parlament usvojio rezolucije o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici

Tonino Picula ponovo izabran za predsednika Radne grupe EP za Zapadni Balkan

Takođe se primećuje izražena posvećenost Srbije članstvu u EU kao strateškom cilju i njena ambicija da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine i poziva se Srbija da brzo i odlučno izvrši suštinske reforme, posebno u Klasteru 1.

Picula je nacrt izveštaja, koji je sačinjen kao odgovor EP na izveštaje Evropske komisije o Srbiji iz 2023. i 2024, godine, predstavio u februaru ove godine, nakon čega su evropski poslanici uložili amandmane.

U dokumentu, o kojem će EP glasati kao o predlogu rezolucije na nekoj od narednih plenarnih sednica, ponavlja se da stav EP da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se ona uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama u vezi sa EU, posebno u oblasti osnovnih vrednosti.

Priznaje se dobar nivo pripremljenosti Srbije u pogledu makroekonomske stabilnosti i fiskalne discipline, kao i procena Komisije da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje.

Srbija se poziva da  pokaže pozitivne korake ka potpunom usklađivanju sa ZSBP dok se konstatuje se da se njena stopa usaglašenosti Srbije sa izjavama i deklaracijama EU povećava, ali da iznosi 61 odsto.

 Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, pozivali su visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaju Kalas i Evropsku komisiju da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju procesa dijaloga i zatražili veću ulogu EP u olakšavanju dijaloga, a obe strane se pozivaju da primene sporazume iz Brisela i Ohrida, što uključuje formiranje Zajednice sprskih opština i prestanak protivljenja Beograda članstvu Prištine u regionalnim i međunarodnim organizacijama.

Što se tiče tragedije u Novom Sadu, uz upućivanje izraza saučešća, u izveštaju se poziva na "otvaranje potpunih i transparentnih pravnih postupaka" nakon istrage koju vode organi vlasti i traži se da se šire ispita u kojoj meri je korupcija doprinela tragediji i dovela do smanjenja bezbednosnih standarda.

Naglašava se važnost slobode govora i okupljanja i, uz podsećanje na proteste 15. marta, poziva na nepristrasnu istragu povodom tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase.

U tekstu se pozdravlja aktivno angažovanje Srbije u sprovođenju novog Plana rasta za Zapadni Balkan i napredak Srbije ka razvoju funkcionalne tržišne ekonomije sa pozitivnim rastom BDP-a i povećanim stranim investicijama u nekim sektorima, uz ocenu da su potrebne značajne reforme na tržištu rada, obrazovanju i javnoj upravi.
 

Poslanici vladajuće koalicije izneli zamerke Piculi na nacrt zveštaja o Srbiji

Picula: Evropski parlament spreman da pomogne da se u Srbiji uspostavi dijalog