Koliko se Sirijaca vratilo u svoju domovinu nakon pada Bašara al Asada?

UN predviđa da bi se ove godine čak 3,5 miliona izbeglica i interno raseljenih lica moglo vratiti svojim domovima u Siriji i upozorava da je potrebno više pomoći i finansiranja.

Sirija se nalazi na kritičnoj prekretnici dok zemlja pokušava da se obnovi i reintegriše građane koji se vraćaju svojim domovima usred humanitarne krize koja se pogoršava, upozorile su Ujedinjene nacije.

Cela Sirija ostala bez struje

Sirija dobila novu prelaznu vladu: Čine je 23 ministra, verski i etnički je raznolika

Od svrgavanja bivšeg predsedniak Bašara al Asada u decembru, oko 1,2 miliona Sirijaca se vratilo kući, uključujući 885.000 interno raseljenih lica i 302.000 izbeglica, prema najnovijim podacima humanitarnog koordinatora UN-a.

Odakle se vraćaju Sirijci?

Polovina Sirijaca koji se vraćaju iz inostranstva došla je iz Libana, 22 odsto iz Turske i 13 odsto iz Iraka, navodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Više od četvrtine onih koji su se vratili u svoja mesta porekla, boravi u oštećenim ili nedovršenim zgradama.

Agencija UN-a za izbeglice (UNHCR) predviđa da bi se ove godine čak 3,5 miliona izbeglica i interno raseljenih lica moglo vratiti kući.

Premda je režim Bašara al Asada poslednjih godina pokušavao da promoviše ideju “bezbednog povratka” za izbeglice, mnogi od onih koji se vratili pod njegovom vladavinom bivali su hapšeni ili prisilno regrutovani u vojsku, dok je obnova zemlje bila veoma ograničena.

Agencije UN-a i nevladine organizacije upozorile su na izazove u reintegraciji povratnika, uključujući nedostatak osnovnih usluga, bezbednosne rizike i nedostajuću pravnu dokumentaciju.

Najmanje sedam miliona ljudi ostaje raseljeno širom zemlje, a ozbiljni ekonomski izazovi - od nestašnice gotovine do ograničene električne energije, otežavaju napore za pružanje pomoći, saopštio je UN.

Sredinom marta, humanitarni odgovor UN-a za zemlju vredan 1,25 milijardi dolara bio je finansiran samo u iznosu od 12,5 odsto, pri čemu vitalni sektori kao što su smeštaj, neprehrambena pomoć, voda i sanitarije, poljoprivreda i ishrana trpe zbog nedostatka resursa.

“Cena neaktivnosti je mnogo skuplja od odgovora na neposredne potrebe sirijskog naroda”, izjavio je humanitarni koordinator UN-a za Siriju, Adam Abdelmula na brifingu.

Zašto mnogi još uvek ne žele da se vrate?

Ono što je ostalo od Sirije nakon Asadovog odlaska zahtevaće godine oporavka. Međunarodna organizacija za migracije uopzorila je da Sirija nije spremna za prihvat povratnika.

Američki predsednik Donald Tramp zamrznuo je u januaru američku inostranu pomoć, što je, prema Kancelariji UN-a za koordinaciju humanitarne pomoći (OCHA), uticalo na čak 90 odsto humanitarnih aktivnosti u određenim delovima Sirije. To je stvorilo razoran domino efekat širom zemlje.

Osim toga, zapadne sile održavaju svoje sankcije protiv Sirije, gde 90 odsto stanovništva već živi ispod granice siromaštva, a 70 odsto je u očajničkoj potrebi za humanitarnom pomoći.

U međuvremenu, bezbednosna situacija je i dalje nesigurna u pojedinim delovima zemlje. Nedavni sukobi u severnoj, južnoj i priobalnoj Siriji ponovo su raselili hiljade ljudi i stvorili poteškoće kada je u pitanju dostavljanje pomoći.

Dok je postojala relativna stabilnost nakon svrgavanja Asada početkom decembra od strane pobunjeničkih grupa predvođenih islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam, novo nasilje izbilo je početkom marta između Asadovih lojalista iz manjinske etničke grupe Alavita i vladinih bezbednosnih snaga.

UN brojke o Siriji zabrinjavaju: Iz zemlje otišlo 6,4 miliona ljudi, 96 odsto živi od sedam dolara dnevno

Prema podacima Sirijskog opservatorijuma za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji, grupe koja prati ratna dešavanja, više od hiljadu ljudi je poginulo tokom nekoliko dana borbi, što je kako tvrde, jedan od najviših bilansa žrtava u protekloj deceniji.

Nekoliko dana nakon nasilja koje je ponovo otvorilo rane građanskog rata, privremena vlada - predvođena privremenim predsednikom Ahmadom al Šarom, postigla je dogovor sa kurdskim vlastima koje kontrolišu severoistok zemlje.
Istovremeno, Izrael je proširio svoj rat protiv Palestine i Libana na delove Sirije, vršeći čak i vazdušne udare na glavni grad Damask.

Al Šara je takođe potpisao privremeni ustav koji ostavlja Siriju pod islamističkom vlašću, obećavajući istovremeno zaštitu prava svih Sirijaca tokom petogodišnje prelazne faze.

Karta u jednom pravcu: Holandija nudi 900 evra u gotovini Sirijcima da se dobrovoljno vrate u svoju zemlju

Govoreći na donatorskoj konferenciji u Briselu prošle nedelje, visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi pozvao je na veću globalnu podršku i finansiranje za raseljene Sirijce.

Rekao je da moraju biti obezbeđeni smeštaj, struja, voda, sanitarije, obrazovanje, posao za ljude koji se vraćaju u svoje zajednice, kao i poštovanje njihovih prava.

"Ali ako ne uspemo da im pomognemo da ostanu u Siriji, nemojte se zavaravati: uticaj će biti katastrofalan. Ne samo da će se povratak zaustaviti, već će se oni koji su se vratili (i verovatno mnogi drugi) ponovo pokrenuti", rekao je Grandi na konferenciji, prenosi Euronews Srbija.

Izraelski napad na region Dara u Južnoj Siriji: Poginulo šest osoba

Liban i Sirija potpisali sporazum o demarkaciji granice