Mala raketa mogla bi da postane ključna za obrt u Ukrajini: Duga je oko 65 cm, ali razorna

Estonska kompanija razvila malu raketu, veličine samo 65 cm, koja bi trebalo da poslužitit za velike poduhvate - zaustavi ruske dronove dugog dometa koji ugrožavaju istočno krilo NATO-a.

"Ne izvinjavamo se što proizvodimo oružje", kazao je Kusti Salm, glavni izvršni direktor estonske odbrambene kompanije "Frankenburg Technologies".

Sarkozi izlazi na slobodu, Apelacioni sud u Parizu odobrio njegov zahtev

Lukašenko: Ruski raketni sistem Orešnik neće biti smešten na jednoj lokaciji u Belorusiji

"Cilj nam je da se unište ruski dronovi i pruži zapadnim zemljama pristupačna zaštita u sledećih pet do deset godina", kazao je on.

Rat u Ukrajini razotkrio je ključni problem zapadnih odbrambenih sistema, podseća Večernji list, navodeći da su oni preskupi za borbu protiv jeftinih dronova.

Kao primer se navodi tekst koji je objavljen u britanskom telegrafu, a u kom je navedeno da je NATO rasporedio F-16 avione i rakete od 500.000 funti kako bi oborio 20 ruskih "šahed" dronova koji su prešli poljsku granicu.

Svaki dron košta manje od desetine te cene, a polovina presretanja bila je neuspešna.

"To nije održiva razmena", kaže Salm.

Kao odgovor, evropski čelnici obećali su da će izgraditi "zid dronova" duž istočne granice NATO-a, kombinujući elektronisko ratovanje i jeftine metode presretanja.

Tu na scenu stupa "Mark 1". Mala, jeftina raketa dizajnirana za masovnu proizvodnju. Ima domet od samo 2 km i ograničenu otpornost na ekstremne uslove, ali košta mnogo manjenego postojeći sistemi.

Orban: Zapad nije ujedinjen po pitanju Ukrajine

Raketom upravlja veštačka inteligencija i vodi je do cilja, smanjujući tako potrebu za obučenim pilotima, što je ključna prednost s obzirom na to da Zapad ima premalo stručnjaka za zaštitu 2.100 kritičnih infrastrukturnih lokacija.

Frankenburg planira da proizvodi stotine raketa dnevno u fabrikama smeštenim u dve NATO zemlje.

"Želimo da donesemo pristupačnost industriji koja je bila poput dizajnerskih torbi", objašnjava Salm.

Izrada jeftine, ali precizne rakete nije jednostavna. U projektil veličine tastature potrebno je smestiti bojevu glavu, senzore i gorivo, a promena težine tokom leta otežava stabilnost. Salmov tim eksperimentisao je sa oblikom, položajem krila i težištem kako bi povećao preciznost s trenutnih 56% na ciljanih 90%.

Kompanija već testira "Mark 1" u Ukrajini, a planira i širenje u Veliku Britaniju sa ulaganjem od 50 miliona evra za razvoj jeftinih motora. S testovima koji su započeli 2025. i planovima za proizvodnju stotina raketa sedmično, "Mark 1" mogao bi promeniti pravila igre.

Dok ruski dronovi nastavljaju da pretiti, ova mala estonska raketa mogla bi da postane ključna karika u NATO-ovom "zidu dronova".

Orban: Dok god je Tramp predsednik neće biti sankcija Mađarskoj

Amerika na korak ka otvaranju vlade: Senat SAD usvojio zakon o privremenom finansiranju