Nemačka menja pravila na granicama

Novi nemački ministar unutrašnjih poslova, demohrišćanin Aleksander Dobrint, naredio je pooštravanje kontrole nemačkih granica. Pritom bi trebalo i da se sa granice vraćaju ljudi koji traže politički azil u Nemačkoj, ako nemaju važeće putne dokumente ili ako su već zatražili azil u nekoj drugoj zemlji Evropske unije. Dobrint je rekao da nemačka savezna policija sada ima mogućnost vraćanja takvih osoba sa granice, ali nije obavezna da tako postupi. Dakle, policija će odlučivati od slučaja do slučaja.

Određeno je da će od ove mere biti pošteđeni trudnice, bolesni ljudi, maloletnici bez pratnje kao i drugi pripadnici ranjivih grupa.

Ukrajinci dronovima napali Belgorodsku oblast: Najmanje 16 osoba ranjeno

Afera "Fajzergejt": Sud EU danas o Fon der Lajen zbog kontroverzi oko nabavke kovid vakcina

Kako Dobrint obrazlaže te mere?

Radi se o glavnom predizbornom obećanju nemačkog kancelara Fridriha Merca, da će od prvog dana na vlasti početi vraćanja sa nemačkih granica. Šef kancelarovog kabineta Torsten Fraj rekao je za Prvi program nemačke televizije (ARD) da se migracija mora smanjiti na "podnošljivu meru". Brojni gradovi i opštine godinama se žale da su školstvo i zdravstvo preopterećeni, da su na tržištu stambenog prostora za iznajmljivanje troškovi eksplodirali.

Ministar unutrašnjih poslova se očito nada da će ovom merom doprineti odluci migranata da ni ne pokušaju da na ovaj način uđu u Nemačku. Istovremeno, trebalo bi da ova mera motiviše susedne zemlje – sve su članice Evropske unije – da zaustave migrante koji su na proputovanju u Nemačku. Torsten Fraj je rekao da su ove mere postale neophodne jer do sada nisu mogle dovoljno da se zaštite spoljne granice EU.

Šta je pravna osnova za odluke?

Vraćanje sa granice je pravno sporno. Član 18 nemačkog Zakona o azilu glasi: „Strancu se zabranjuje ulazak u zemlju, ako dolazi iz bezbedne treće zemlje“. Pošto je nemačka okružena članicama Evropske unije, graniči se sa bezbednim zemljama.

Evropska pravila međutim predviđaju da najpre mora da se ustanovi koja država je nadležna za zahtev za dodelu azila. Po pravilu je to članica EU u koju je migrant najpre ušao. Ipak, činjenica je da mnogi od njih putuju do Nemačke i na osnovu komplikovanog postupka onda i ostanu u zemlji.

Alternativno rešenje je zapisano u članu 72 Ugovora o EU, prema kojem se privremeno može odstupiti od evropske pravne regulative kada je reč o "očuvanju javnog reda i unutrašnje bezbednosti". Međutim, kriterijumi za primenu su visoki. Nemački kancelar Fridrih Merc je u Briselu rekao: "Niko u nemačkoj Vladi, pa ni ja lično, nije proglasio hitnu situaciju".

Zvali su ga 'najsiromašniji predsednik na svetu': Preminuo Hose Munika

Bivši predsednik nemačkog Ustavnog suda Hans-Jirgen Papir smatra da je vraćanje sa granica u skladu sa zakonom. On je za nemačke medije izjavio: 2Ja to vidim tako, da je neotuđivo suvereno pravo države da ne dopusti svakoj osobi da uđe u zemlju koja izgovori reč 'azil'. Prema nemačkim zakonima je to moguće i ispravno – kao i prema evropskim zakonima".

Evropska unija je dugo imala liberalnu politiku prema migrantima, ali se sada jasno kreće u suprotnom pravcu. To se očito dešava i zbog toga jer u sve više zemalja članica jačaju partije koje su kritički nastrojene prema politici dodele azila.

Evropska unija je već donela oštriji zakon o azilu, ali on još nije primenjen. Planirana reforma evropske zakonske regulative predviđa da se već na spoljnim granicama Evropske unije može odlučivati o zahtevima za azil osoba koje nemaju velike izglede da ostanu u nekoj zemlji Unije.

Torsten Fraj je kritikovao dogovorenu evropsku reformu, rekavši da ona ne dolazi samo prekasno već i da je nedovoljna. Dodao je da je 16 zemalja pozvalo Komisiju EU da preradi dogovorena pravila.

Sadašnja situacija u Nemačkoj ima koren u odlukama iz 2015. Bivša kancelarka Angela Merkel i njen ministar unutrašnjih poslova Tomas Demezjer (oboje iz Hrišćansko-demokratske unije, CDU, kao i novi kancelar Merc) odlučili su na vrhuncu izbegličkog talasa iz Sirije 2015. da ne vraćaju tražioce azila sa granice. Sada je Dobrint poništio tu odluku iz 2015.

Kakav je dosadašnji bilans?

Odmah posle Dobrintove direktive, ona je počela da se primenjuje u četvrtak i petak. Nemački bulevarski list Bild u svom izdanju nedeljom citira iz prvog bilansa. Policija je prema tim navodima registrovala 365 nedozvoljenih ulazaka u zemlju, a 286 migranata su vraćeni nazad, preko granice. Među njima je i 19 koji su postavili zahtev za dodelu političkog azila. Glavni razlozi za vraćanje ljudi sa granica je nedostatak važeće vize, falsifikovani dokumenti ili prethodno izrečena zabrana ulaska. Četiri osobe su procenjene kao pripadnici ranjivih grupa i smeli su da uđu u zemlju.

U listu se navodi da je u dva dana uhapšeno 14 krijumčara, da je realizovano 48 naloga za hapšenje i da je pri pokušaju ulaska u zemlju otkriveno devet osoba iz ekstremističkog ili islamističkog miljea.

Jak zemljotres pogodio Grčku: Snažan udar kod omiljenog srpskog letovališta, izdato upozorenje na cunami

Otkriveno ko će predstavljati Rusiju u pregovorima sa Ukrajinom: Ima li Putina na spisku?