Preokret na istočnom frontu: Ukrajinci povratili jedno selo, snage potpuno iscrpljene

Sa fronta kod Sumija, odakle su nekada kretali ukrajinski upadi ka Kursku, stižu vesti o ponovnom zauzimanju sela koje su prethodno okupirali Rusi.

Ipak, uprkos vojnim uspesima, atmosfera je daleko od slavljeničke. Ukrajinske snage su uspele da odbiju rusku ofanzivu, ali cena je visoka, a moral vojnika je na iskušenju, piše Corriere, prenosi Index.hr.

Velika čistka u Poljskoj: Uhapšene 32 osobe osumnjičene za špijunažu za Ruse

Zatresao šest država: Jak zemljotres u Crvenom moru

„Pet dana borbe prošlo je kao sekunda. Tek kada sam se vratio ovde u kamp, shvatio sam šta sam uradio“, priča Foks (36), pripadnik 225. posebnog jurišnog bataljona. On je jedan od vojnika koji su učestvovali u oslobađanju Kindratovke, sela koje je i predsednik Volodimir Zelenski istakao kao dokaz uspešnog otpora.

Promena na frontu

Njegov saborac Ramses (45), bivši stolar iz Harkova s više ratnog iskustva, opisuje brutalnost borbi. „Ovde je gore nego u Bahmutu. Rusi su žešći. To su specijalne jedinice, obučene za borbu prsa u prsa. Ali ovaj put nismo uzimali zarobljenike“, kaže dok miluje svoj AK-47.

Vojnici se suočavaju s novim, jezivim taktikama. „Otkrili smo da su Rusi ukrali lozinke naših radio-veza sa tela poginulih saboraca i šetali selom u civilnoj odeći. Uspeli smo da ih otkrijemo i eliminišemo. U poslednje vreme moramo biti još oprezniji jer postavljaju mine na tela poginulih“, dodaje Foks.

Situacija na terenu drastično se promenila u odnosu na prošlu godinu. Tada su ukrajinske trupe napredovale ka Kursku, da bi se šest meseci kasnije povukle. Sada je glavni cilj zaustaviti napredovanje oko 60.000 ruskih vojnika prema Sumiju, u skladu s Putinovom najavom o stvaranju tampon-zone.

„Nakon oslobađanja Kindratovke i Andrijivke biće im teže, i to zato što se još uvek bore u Oleksijevki“, procenjuje Foks. Svaka oslobođena kuća je važna pobeda koja sprečava trijumfalizam kremaljske propagande.

Rat dronovima iz vazduha

Komandant Anvar iz divizije za dronove svedoči o ključnoj ulozi tehnologije. Na početku rata, nadređeni su se podsmevali njegovim idejama. „Ti i tvoje igračke“, rugali su mu se, priseća se. Danas komanduje sa 330 operatera dronova koji štite pešadiju.

„Na ovom frontu, samo u mom sektoru, dnevno pogine 30 do 50 Rusa. Ali vidim i da vrlo brzo uče da koriste tehnologiju. Osim toga, imaju više ljudi od nas, pa je teško održati ovaj tempo“, kaže Anvar. Uprkos uspesima, odbija da slavi. „Neka mi niko ne priča o slavlju zbog Kindratovke, makar iz poštovanja prema svakom našem poginulom.“

U centru za stabilizaciju ranjenika, medicinsko osoblje potvrđuje promenu karaktera povreda.

„U poslednje dve nedelje video sam porast povreda izazvanih dronovima. Sada čine već 60 posto“, objašnjava Ruslan, zamenik komandanta medicinskog odeljenja.

„Nije bila dovoljna artiljerija, sada se vojnici moraju navići i na ovu novu opasnost. Kažu da više ne obraćaju pažnju jer se ljudski mozak prilagođava svemu, ali rane ostaju – čak i one koje se ne vide.“

Tvrđava Sumi i dalje odoleva, okružena najboljim brigadama i pod strogom kontrolom bezbednosnih službi. Ipak, atmosfera se promenila. Prošlog leta gradom se orio smeh, a sada je potpuno u rukama vojske. U Sumiju se gotovo niko više ne smeje, zaključuje Corriere.

Donald Tramp o pucnjavi na Menhetnu: Bože, blagoslovi policiju i grad Njujork

Prve slike pada helikoptera Bundesvera u Nemačkoj: Vojska traga za posadom