Ruski mediji tvrde: Ukrajina nema retke minerale u količini koju Tramp želi, to je greška u terminologiji

Američki predsednik Donald Tramp najverovatnije neće moći da dobije ukrajinske retke zemne metale kao kompenzaciju za finansijsku i vojnu podršku koju SAD pružaju toj zemlji, zato što Ukrajina nema takve resurse, a postoji mogućnost da je Tramp pogrešio u terminologiji, ocenilo je više eksperata za ruski portal Gazeta. 

Kako je naveo Arkadij Naumov, zaposleni u Konstruktorskom birou "Astron" (proizvođač termovizira) i stručnjak Ruske naučne fondacije, u akademskom kontekstu, retki zemni metali su grupa elemenata u periodnom sistemu koji se nalaze posle lantana i poseduju slična svojstva. 

Bela kuća: Možda nema smisla da Zelenski dolazi ako nema finalne verzije sporazuma o retkim mineralima

Koje retke minerale ima Ukrajina i zašto ih Amerika toliko želi?

"Naziv 'retke zemlje' potiče od srednjovekovnih hemičara, koji su na ovaj način nazivali nerastvorljive okside... Međutim, u savremenom uobičajenom kontekstu, termin 'retki zemni metali' se često koristi za označavanje retkih metala u tragovima... poput indijuma, galijuma, litijuma, molibdena, volframa, selena, titanijuma i telurijuma... Postoje u zemljinoj kori, ali ih je relativno malo, a neki od njih nemaju svoja nalazišta. Ipak, oni igraju važnu ulogu u ekonomiji koja intenzivno koristi znanje. Tramp je verovatno imao na umu sve ove metale kada je koristio izraz 'retke zemlje'", objasnio je on.

U akademskom smislu, retki zemni metali obuhvataju 15 lantanoida (lantan, cerijum, prazeodimijum, neodimijum, prometijum, samarijum, evropijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum, lutecijum), kao skandijum i istrijum. Svaki od njih ima jedinstvena svojstva i tražen je u različitim oblastima.

"Neki tvrde da Rusija i Zapad imaju različitu terminologiju: u našoj grupi je 17 metala, a na Zapadu 30. Ali to nije tačno, uvek ih je bilo samo 17, tako je prihvaćeno u naučno-tehničkoj zajednici širom sveta. Ali postoji grupa retkih metala, rasutih i drugih. Ekonomisti i političari kombinuju ove termine u jedan radi jednostavnosti", naveo je vanredni profesor na Katedri za retke metale i nanomaterijale Uralskog saveznog univerziteta Sergej Kirilov.

Prema njegovim rečima, ova sirovina se ponekad naziva strateškom i iz nje se proizvode finalni proizvodi koji omogućavaju određenoj zemlji da zauzme vodeću poziciju u ekonomiji ili vojnoj sferi. 

 "Mnogi političari brkaju pojmove i sve metale nazivaju retkom zemljom. A američki predsednik Donald Tramp nije izuzetak", rekao je Kirilov i podsetio da se metali "retka zemlja" široko koriste u raznim industrijama, od obojene metalurgije do litografije.

Zelenski ipak popustio? Američki mediji tvrde da je Tramp dobio retke minerale i bez bezbednosnih garancija

Kako je naveo, Tramp želi pristup ukrajinskim retkim zemnim metalima kao kompenzaciju za pruženu finansijsku i vojnu podršku. 

"Ali sve komplikuje činjenica da Ukrajina neće moći da ispuni uslove sporazuma koji su predložile SAD, pošto nema takve resurse. Ako je Tramp mislio na retke metale, a ne na retke zemne metale, onda Ukrajina ima, na primer, titanijum, koji bi Sjedinjenim Američkim Državama mogao biti potreban", rekao je Kirilov.

On je dodao da u Ukrajini skoro da nema retkih zemnih metala, a tokom sovjetske ere, kako je naveo, oni su prerađivani, ali nisu iskopavani.

"Tramp je verovatno mislio na retke metale kao što je titanijum. Delimično se nalazi na našoj, delom na ukrajinskoj strani. Ovo je važno jer se titanijum koristi u velikim količinama u proizvodnji aviona, borbenih aviona, pa čak i nekih projektila. Znamo da je ranije američki Boing aktivno koristio ruski titanijum, a njegov udeo u ukupnom obimu nabavki bio je značajan. Stoga, Amerikanci pokušavaju da popune ovu prazninu uspostavljanjem odnosa sa Rusijom i obnavljanjem isporuke titanijuma, kao i mogućnosti da ga sami kopaju na teritoriji Ukrajine", objasnio je Kirilov.

Geolog i nezavisni industrijski stručnjak Leonid Hazanov istakao je da je, prema podacima američkog Geološkog zavoda, prošle godine u svetu iskopano oko 390 hiljada tona retkih zemnih metala, od čega je 270 hiljada tona proizvedeno u  Kini. 

Zelenski: Nacrt sporazuma sa SAD ne pominje nikakvo vraćanje dugova Kijeva

 "U SAD je iskopano 45 hiljada tona, u  Australiji -13 hiljada, u  Mjanmaru 31 hiljadu, a u Rusiji nešto više od dve hiljade tona. SAD u velikoj meri zavise od retkih zemnih metala iz Kine i traže načine za rešavanje problema povezanih sa tom zavisnošću", rekao je ekspert.

On je podsetio da je bivši predsednik SAD Džozef Bajden planirao da stimuliše razvoj domaćih nalazišta retkih zemnih metala, ali "sve ovo zahteva mnogo vremena i novca". Zbog toga je, smatra Hazanov, Tramp odlučio da rešenje za problem potraži u inostranstvu.

"Zašto bi mogli biti zainteresovani za Ukrajinu? Pitanje je dobro. Nekoliko faktora može igrati ulogu ovde. Prvo, postoji Geološki zavod SAD koji prikuplja informacije o nalazištima minerala u različitim zemljama. Međutim, ove informacije mogu biti podložne greškama", naglasio je Hazanom.

On je dodao da su sva nalazišta u Ukrajini otkrivena u vreme Sovjetskog Saveza, kada je postojala drugačija ekonomija i različite cene. 

"Rezerve procenjene u tim ekonomskim uslovima mogu se razlikovati od onih u sadašnjim uslovima. Drugo, postoji mapa rezervi retkih zemalja Ukrajine koju je sastavila 'DiXi Group'". Međutim, ako pogledate, tu nema ničeg posebnog", objasnio je Hazanov.

Prema njegovim rečima, u svetu ima mnogo mesta koja su mnogo perspektivnija sa geološke i ekonomske tačke gledišta, uključujući i Rusiju.

"Sva ova gužva oko rudnog bogatstva Ukrajine je politika, pomešana sa željom da se dobije novac, kontrola i resursi. Sve u svemu, tu nema ničeg jedinstvenog. Koji god element da uzmemo, u svetu postoje mnogo bogatija i perspektivnija nalazišta. Njihova jedina prednost je blizina Evropi kao jednog od glavnih potrošača, ali je to u većini slučajeva sumnjiva prednost", objasnio je ekspert.

Ukrajinska vlada: Ukrajina i SAD u završnoj fazi pregovora o sporazumu o rudama

Prema njegovim rečima, SAD su možda više zainteresovane za kontakt sa Rusijom o retkim zemnim metalima nego sa Ukrajinom.

"Prema Federalnoj agenciji za korišćenje zemljišta, rezerve retkih zemnih metala u Rusiji iznose oko 30 miliona tona. Dakle, po ovom pokazatelju zauzimamo drugo mesto u svetu. Ali, u isto vreme, kao što sam već pomenuo, Rusija proizvodi nešto više od dve hiljade tona ovih metala", primetio je ekspert.

On je dodao da se sva nalazišta nalaze u udaljenim područjima gde ne postoji normalna transportna infrastruktura i uslovi za njihov razvoj, a rude često imaju složen sastav i njihova prerada i vađenje "retkih zemalja" zahtevaju višefazne procese.

"Razvoj nalazišta je pravi podvig. Amerikanci bi mogli biti zainteresovani za ovo... Prvo, to je prilika za ulaganje. Drugo, možemo dobiti stranu opremu, na primer, kamenolomne dampere američke proizvodnje, koji će se koristiti za rudarstvo. Treće, mogu se uvesti tehnologije koje će pomoći u vađenju retkih zemalja. Ali najvažnije je zagrevanje spoljnopolitičke i ekonomske klime između Rusije i Sjedinjenih Država", zaključio je Hazanov.

'To se zove kupovina pomoći': Kremlj oštro reagovao na Trampov predlog Ukrajini

Dogovor iz pakla: Tramp zahteva polovinu prihoda od ukrajinskih resursa bez bezbednosnih garancija