Ravnodušnost ubija kao i PM čestice: UNA pita - da li je moguće smanjiti zagađenost vazduha u Srbiji?

Veći deo sveta ima prljav vazduh, a samo 17 odsto gradova ispunilo je prošle godine smernice o zagađenju vazduha. Dakle, nije samo naša zemlja kritična već je to praktično ceo svet, pokazala je analiza švajcarske kompanije IQAir. Trenutno se u Kolumbiji održava druga globalna konferencija za kvalitet vazduha. Tamo je rečeno da čak sedam miliona ljudi na svetu umre godišnje od posledica aerozagađenja.

U skoro svakoj zemlji sveta vazduh je zagađeniji nego što lekari preporučuju, međutim i same smernice Svetske zdravstvene organizacije veoma su pooštrene.

Hoće li Srbija da prodiše: Stručnjaci za UNU govore šta može da nam donese zakon o zaštiti vazduha

Zlokobne PM čestice: Nova studija ukazala na povezanost zagađenja vazduha sa oboljenjem kože

Do pre nekoliko godina granica za PM 2.5 čestice bila je 25 mikrograma, dok je sada preporučena, zdrava koncentracija čak pet puta manja. Studija koja se sprovodi već sedmu godinu, utvrdila je da je negde bilo i napretka.

„Ključni deo ovogodišnjeg izveštaja je da smo imali poboljšanja širom delovima sveta. Tokom 2023. godine 9% gradova je imalo dobar vazduh, dok je sada taj broj 17. Nažalost, to je još uvek skromno poboljšanje. Pakistan i Indija stagniraju, ali se u razvijenijim zemljama prelaskom na obnovljive izvore energije vidi napredak“, ističe izvršni direktor IQAir Frenk Hems.

Čist vazduh udiše se u Australiji, Novom Zelandu, Estoniji, Islandu i nekim manjim osrtvskim državama, dok Indija ima šest od devet najzagađenijih gradova na svetu.

U Evropi samo 13 gradova ima nezagađen vazduh: U kojim gradovima je stanje najgore?

Na udaru aerozagađenja nisu respiratorni organi, već čestice mogu da pogode bilo koji sistem organa, a njihov broj nije ključan.

„Neka bude i 5, ali ako tu imaš arsena, ako tu ima organskih zagađujućih materija koje su kancerogene, radi se o tome šta je nalepljeno na tu česticu. Ako postoje te materije, nalepljenje na njih i onda uđu u krv i onda ona putuje do ciljnih organa, ako nosi supstanca koje prolaze kroz masna tkiva, one će imati afinitet, bira mozak, bubreg, jetru, organe koji su masni i pravi štetu“, objašnjava Branislava Matić Savićević iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Postoji li veza između zagađenosti vazduha i psihijatrijskih oboljenja?

Dobra strana je to što će se rešavanjem problema zagađenja vazduha, rešiti i klimatska kriza. Treba da idemo malim, ali stalnim koracima. Srbija ima nacionalni akt koji je usvojen i kome treba da se teži.

„Tu je dato, modelirano, šta bi bilo kada bi ostalo sada ovako da ništa ne diramo, da se uopšte ne trudimo, da malo smanjimo zagađenje i kad bismo se baš potrudilli. Svesni smo mi bili, čak i donosioci odluka koji su usvojili taj akt, da ne može preko noći“, kaže Matić Savićević.  

Poenta je da se podigne svest, da stalno nešto radimo, da niko više ne sme da kaže "pa šta" i ostane ravnodušan.

Svetska meteorološka organizacija: Najviši nivo koncetracije ugljen-dioksida u poslednjih 800.000 godina

UNA proverava: Koji su glavni uzroci zagađenja u Beogradu i kako popraviti kvalitet vazduha