Kroz igru mogu sve: Ova tri trika pomažu deci da se lakše snađu u društvu

Vanesa Van Edvards je autorka bestselera Captivate: The Science of Succeeding with People i osnivačica platforme Science of People, na kojoj podučava društvene veštine zasnovane na nauci.

Predavala je na prestižnim univerzitetima poput Harvarda, MIT-a i Stenforda, a njen Jutjub kanal broji više od 66 miliona pregleda. S obzirom na naučnu pozadinu njenih saveta, mnogi ih roditelji sve češće primenjuju u svakodnevnom životu.

Frojd je verovao da od ove osobe u porodici zavisi naš karakter i samopouzdanje

Ona je otkrila tri jednostavna trika koja pomažu da se deca bolje snalaze u društvu.

Trik s plaštom za više samopouzdanja

Prvi savet odnosi se na govor tela. Deca treba da zamisle da nose plašt svaki put kada ulaze u prostoriju. To znači uspravna ramena, podignutu glavu i siguran korak. Reč je o varijanti poznatog "moćnog poziranja", čija efikasnost je dokazana naučnim istraživanjima.

Jedno istraživanje sa Univerzieta Martin Luter pokazalo je da su deca koja su zauzimala dominantne poze bila samopouzdanija i motivisanija za školske zadatke. Uspravno držanje pomaže deci da veruju u svoje sposobnosti.

Ove veštine treba da steknu sva deca pre nego što napuste roditeljsku kuću

Rukovanje koje povezuje

Van Edvards savetuje da decu naučite pravilnom rukovanju: ruka ispružena s palcem prema gore, uz stisak poput držanja bejzbolske loptice. Istraživanja pokazuju da rukovanje može da podstakne oslobađanje oksitocina, hormona koji doprinosi stvaranju osećaja povezanosti i poverenja.

Iako se rukovanje možda čini kao zastarela navika, zapravo pomaže deci da lakše uspostave kontakt i stvore pozitivan utisak. Za decu iz spektra autizma ili onu sa senzornim izazovima, prihvatljiva je alternativa poput mahanja ili verbalnog pozdrava.

Pogled u oči pretvoren u igru

Umesto apstruktnog saveta "uspostavi kontakt očima", Van Edvards preporučuje da se dete podstakne da pokuša da otkrije boju očiju osobe s kojom razgovara. To pretvara kontakt očima u znatiželjnu igru, a ne u nelagodno očekivanje.

Stručnjaci naglašavaju da je kontakt očima ključan za emocionalni i jezički razvoj. Međutim, kod neurodivergentne dece, pogled u oči može da bude previše intenzivan. U tom slučaju, dovoljno je da gledaju u nos ili usta sagovornika. Poenta je u stvaranju povezanosti, a ne u savršenom ponašanju.

Nije sve onako kako izgleda: Ovo je tiha opasnost poslušnog deteta

Socijalne veštine su alat, a ne kalup.

Psiholog dr Pol Švarc upozorava da više od polovine dece koja imaju emocionalne ili bihevioralne poteškoće nema prijatelje niti zna kako da se uključi u društvo. Deca uče posmatrajući odrasle, zato im je važno ponuditi konkretne, jednostavne i lako primenjive strategije. Cilj nije oblikovati ih po istom obrascu, već im pružiti alate koje mogu da prilagode svom karakteru i osećaju sigurnosti.

Ove tri veštine možda neće rešiti sve roditeljske brige, ali mogu da pomognu deci da se osećaju sigurnije u svetu koji često traži više od pukog znanja. 

U vremenu kada mnoga deca odrastaju uz ekrane, važno ih je naučiti kako samouvereno da zakorače u prostoriju, ostvare kontakt s drugima i ostaviti dobar prvi utisak. To nisu samo socijalne veštine, već osnovne životne veštine koje će im koristiti kroz ceo život.

Kako da naučite dete da ne jede previše slatkiša? Četiri neobična trika vam mogu pomoći

Najpopularnija imena širom sveta: Ovo je najzastupljenije u Srbiji