Pranje prozora, plafonjera, lustera: Čišćenje nije samo estetika - to je i energetska strategija

Poslednjih godina često se govori o energetskoj efikasnosti - kako da za manje utrošene energije obavimo isti posao - osvetljenje, grejanje, hlađenje (i mnogo drugih stvari) - bez gubitka komfora, funkcionalnosti ili kvaliteta. To nije štednja u smislu odricanja, već se misli na pametnije korišćenje resursa.

U svakodnevnoj borbi za tu energetsku efikasnost - a da se sada pozabavimo samo osvetljenjem - mnogi zaboravljaju da svetlost ne dolazi samo iz izvora, već i kroz ono što je oko njega. Plafonjere, lusteri, abažuri, a pre svega prozori, igraju ključnu ulogu u tome koliko svetlosti zaista dopire do prostora.

Ovih pet stvari nikad ne bacajte iz kuće: Veruje se da čuvaju dom

Da li bojler treba da bude stalno uključen? Ovo su najčešće greške koje pravimo, a mogu skupo da nas koštaju

Na primer, prašina, masnoća, insekti i svakodnevna prljavština koja se taloži na rasvetnim telima i staklenim površinama, vremenom formiraju sloj koji prigušuje svetlost, čineći da sijalice deluju slabije nego što jesu. To ne samo da utiče na atmosferu prostorije, već i na potrošnju struje jer korisnici često instinktivno pojačavaju osvetljenje, dodaju nove lampe ili koriste jače sijalice, ne shvatajući da je problem u nečistom okruženju, a ne u samoj rasveti.

Efikasnost veća i do 20%

Istraživanja pokazuju da redovno čišćenje rasvetnih tela može da poveća efikasnost osvetljenja i do 20 procenata. Čiste sijalice i abažuri omogućavaju svetlosti da se ravnomerno rasprši, bez gubitaka u intenzitetu.

Nedeljni reset doma: Pet ključnih zadataka za čist i miran početak nove sedmice

Pored toga, prašina na sijalicama može da dovede do pregrevanja, što skraćuje njihov vek trajanja i povećava rizik od kvarova - dakle em češće kupujete sijalice, em morate da zovete i majstore. U ekstremnim slučajevima, nakupljena prljavština može čak da predstavlja i bezbednosni rizik, posebno kod halogenih i starih instalacija.

Prozori, kao prirodni izvor svetlosti, imaju posebnu ulogu. Prljavo staklo blokira sunčeve zrake, čime se povećava potreba za veštačkim osvetljenjem tokom dana. Čisti prozori ne samo da unose više svetlosti, već i doprinose boljoj termalnoj efikasnosti - sunčeva toplota lakše prodire u prostor, što zimi može da smanji potrebu za grejanjem, odnosno da smanji račun za utrošenu električnu energiju ako se grejete na struju ili je koristite za dogrevanje prostorija.

Najbolji način da očistite mašinu za pranje veša

Koliko često treba čistiti?

Ako uzmemo u obzir da je Sunce prilično čisto - jer je teško da ćemo naći prašinu na tempraturi od oko 5.500 stepeni Celzijusa na njegovoj površini (ili još grđe, 15 miliona stepeni Celzijusa u jezgru), a još teže da biste tamo mogli da dođete da nešto očistite - preporuke za čišćenje odnose se na znatno hladnije površine koje okružuju ili porpuštaju svetlost.

One se razlikuju u zavisnosti od uslova, ali generalno - prozore bi trebalo prati najmanje dva puta godišnje, a rasvetna tela bar jednom u tri meseca. U kuhinjama i kupatilima, gde se masnoća i vlaga brže talože, čišćenje bi trebalo da bude češće. U prostorijama sa visokom frekvencijom korišćenja ili gde se puši, pranje abažura i lustera može biti potrebno čak i mesečno.

Ipak, uz minimalan trud i utrošak dve, tri krpe, prostor dobija više svetlosti, manje potrošnje i bolju atmosferu. Čišćenje nije samo estetika - to je energetska strategija. A u vremenu kada svaka ušteda znači više, i sijalica pod prašinom može da bude razlika između rasipanja i racionalnosti.

U vodu kojom brišete podove uvek stavite i kašičicu ovog praha: Cela kuća će mirisati danima

Ovu stvar nikada ne bi trebalo da stavljate na donju rešetku mašine za pranje sudova