Studija pokazuje da vaš koeficijent inteligencije može uticati na to koliko dobro čujete

Jedna od takvih je veza između nižeg koeficijenta inteligencije i teškoća u slušanju razgovora u bučnom okruženju, prenosi Science alert.

Prethodne studije su utvrdile da neurodiverzni ljudi mogu imati više poteškoća da čuju ono što se govori u bučnoj prostoriji, a istraživači predvođeni timom sa Univerziteta u Vašingtonu želeli su da prikupe više podataka o ovoj temi.

Neobične osobine ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije: Psuju, rizikuju i vole mačke

Istraživači su regrutovali 12 učesnika sa autizmom i 10 sa fetalnim alkoholnim sindromom, jer su oba stanja povezana sa teškoćama u sluhu u bučnom okruženju i uključuju ljude sa različitim nivoima koeficijenta inteligencije.

Kontrolna grupa je obuhvatala 27 neurotipičnih ljudi, koji su odgovarali starosti i polu ostalih učesnika.

Vraćaju se na velika vrata: Čipkaste čarape će vam podići autfit na viši nivo

Nakon testiranja sposobnosti dobrovoljaca da razaznaju detalje razgovora koji je proizveo kompjuterski program, dok je nekoliko drugih glasova govorilo istovremeno – poznato kao problem koktel žurke – istraživači su otkrili da oni sa nižim koeficijentom inteligencije imaju tendenciju da zadatak smatraju težim.

"Odnos između kognitivnih sposobnosti i performansi percepcije govora prevazilazio je dijagnostičke kategorije“, kaže neuronaučnica za slušnu neuronauku Boni Lau sa Univerziteta u Vašingtonu.

Bil Gejts govorio o kriptovalutama: Čak i ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije zavaravaju sebe

"Taj nalaz je bio dosledan u sve tri grupe."

Važno je napomenuti da su svi učesnici klasifikovani kao oni sa normalnim sluhom. To ukazuje na to da teškoće sa sluhom u bučnom okruženju mogu imati više veze sa određenim oblicima kognitivne funkcije nego sa bilo čim što je povezano sa našim ušima.

Otkriće DNK analize o kom bruji svet: Hitler imao redak sindrom

Kada razmislite o tome, ima smisla: izdvajanje onoga što neko govori od ostalog razgovora u pozadini znači biti u stanju da odvojite audio tokove, shvatite šta je važno i izolujete govor. To je mnogo audio obrade.

Da biste održali razgovor, morate obratiti pažnju i razumeti različite auditivne i vizuelne signale koji dolaze, dok istovremeno odgovarate na odgovarajući način (na primer, osmehom ili klimanjem glavom).

"Svi ovi faktori povećavaju kognitivno opterećenje komunikacije kada je bučno“, kaže Lau.

Rumun osvojio skoro 6.000.000 evra na lotou: Uzeo lovu, pa poslao šokantnu poruku

Bučni scenario je dobio ime po koktel zabavi, ali naravno postoji mnoštvo drugih glasnih primera na koje se svakodnevno srećemo: kao što je naručivanje u užurbanom kafiću, pokušaj fokusiranja na ono što govori nastavnik u bučnoj učionici ili dobijanje uputstava na prometnoj gradskoj ulici.

Istraživači priznaju da njihova studija koristi relativno mali uzorak, ali ukazuje na to da bi njihovi nalazi mogli pomoći u poboljšanju iskustava za one koji se bore u ovim situacijama, pored samog testa sluha – na primer, pomeranjem određenih učenika bliže prednjem delu učionice.

Prethodne studije su pronašle načine za borbu protiv ovog specifičnog problema sa sluhom i povezale su ga sa demencijom. Ali glavna pouka iz ove nedavne studije je da moramo da idemo dalje od ideje da problemi sa sluhom uvek imaju iste osnovne uzroke.

"Ne morate imati gubitak sluha da biste imali poteškoća sa slušanjem u restoranu ili bilo kojoj drugoj izazovnoj situaciji u stvarnom svetu“, kaže Lau.

Istraživanje je objavljeno u PLOS One.

Ne volite da slavite svoj rođendan? Psiholozi imaju objašnjenje i ne brinite, niste čudni