Deca su nam prekomerno teška: Doktori i roditelji za UNU govore o epidemiji gojaznosti u Srbiji

Prekomerna telesna težina kod dece uzima maha. Najnovija studija koju je sproveo UNICEF pokazuje da je više gojazne nego pothranjene dece u svetu. Svako deseto dete uzrasta od 5 do 19 godina je gojazno, što je oko 188 miliona dece i mladih. UNA je proveravala zašto je to tako i kakvi su saveti stručnjaka, a kakvi roditelja.

Prekomerno uhranjena deca su ona koja imaju znatno veću telesnu težinu od one koja se smatra zdravom za njihov uzrast, pol i visinu. Prema rečima stručnjaka, najnovija istraživanja pokazuju da je statistika lošija u razvijenim zemljama, u čiju grupu spada i Srbija.

Stručnjaci pojašnjavaju za UNU: Koliko je teško smršati?

Epidemija gojaznosti: Kako pomoći deci da pobede višak kilograma

"Ta gojaznost sa sobom nosi bezbroj zdravstvenih problema i toga roditelji najčešće nisu svesni. Počevši od kardiovaskularnih problema, poremećenog masnog statusa, trigliceridi, holesterol, visok pritisak već u tinejdžerskom uzrastu pa preko metaboličkih poremećaja, veći rizik za dijabetes tipa 2, veći rizik za kamen u žučnim putevima, masna jetra. Razni endokrini efekti, sindrom policističnih jajnika, prevremeni ulazak u pubertet. Takođe, kod dečaka je tu kašnjenje u seksualnom razvoju, psihološki efekti, zatim i uticaj na respiratorni sistem, povećan rizik od astme", istakla je Svetlana Stanišić doktorka nauka fizičke hemije.

Posledice su različite i velike, a uzrok su loše navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti u najranijoj dobi. Najbolje rešenje pored pripreme zdrave i izbalansirane ishrane jeste da roditelji svojim ličnim primerom utiču na mališane.

Gojaznost sve veći problem u Evropi: Koje su zemlje u vrhu liste?

"Ja ih vodim sa sobom na pijacu i u kupovinu. Na taj način oni imaju uvid u moju potrošačku korpu i u ono šta njihova mama njima kupuje i tako dobijaju informaciju o odgovornim i zdravim navikama koje će ih voditi kroz život. Sledeće je bavljenje sportom, nekom fizičkom aktivnošću, uopšte boravak napolju s obzirom na ovo digitalno doba", kaže roditelj Jelena Reljić.

Gojaznost koja nastupi u najranijem uzrastu kasnije se teže tretira. Potrošačka kultura, dostupnost hrane, ali i navike u samoj porodici doprinose lošoj statistici, ali odgovornost nije samo na roditeljima već i na celokupnom društvu.

Istraživanje koje brine: Deca će pojesti znatno više kalorija ako gledaju reklame za brzu hranu

"Na primer svake dve nedelje imate rođendane na kojima se služe torte sa mnogo šećera, margarina i stoga trans masti sa tim obojenim fondanima. Najgora hrana se nalazi u dečijim menijima u restoranima. Od prženih krompirića, pomfrita, pohovane piletine u fritezi, pice, burgera", zaključuje Svetlana Stanišić.

A tu su i atutomati sa slatkišima, slanim grickalicama, energetskim napicima kao i pekare u okolini škola, mesta na kojima roditelji nemaju kontrolu šta  deca jedu. Zbog toga, nije na odmet da se pobrinete da vaše dete uvek ima neko voće koje može zameniti slatkiš i biti adekvatna užina.

Zašto se uvode dodatni časovi fizičkog vaspitanja u škole

Alarmantno upozorenje iz Batuta: Povećava se broj gojazne dece - navike da se menjaju hitno