Neurološkinja Perović za UNU o oboljenju koje muči Brusa Vilisa: Prepoznajte znakove afazije na vreme

Poznati glumac Brus Vilis već nekoliko godina vodi borbu sa frontotemoralnom demencijom, oboljenjem koje je počelo primarnom progresivnom afazijom, zbog čega je bio primoran da se povuče iz javnog života. On danas ne može da govori i čita, a ima i ozbiljne poteškoće u kretanju.

Neurološkinja dr Jelena Perović govorila je u emisiji "Podne" na UNA TV o tome šta je zapravo afazija, kako možemo da je prepoznamo i na koji način se leči. Takođe, doktorka je objasnila i kako je afazija povezana sa demencijom.

Brus Vilis proslavio 70. rođendan: Najnovije fotografije rastužile milione

Brus Vilis više ne može da govori, niti da čita: Bolest uzela maha

"Afazija jeste jedan od neuroloških simptoma i znakova, a podrazumeva da osoba koja ima afaziju ne može pravilno da govori, izgovara reči, imenuje pojedine predmete i ne može da razume govor. Mi afaziju najčešće viđamo kod pacijenata sa moždanim udarom. U tom slučaju afazija nastaje iznenada i obično je praćena još nekim neurološkim znacima kao što je slabost jedne polovine tela, iskrivljenost jedne polovine usta", rekla je neurološkinja na početku razgovora.

Kada je u pitanju slučaj Brus Vilisa, Perović objašnjava da je do afazije došlo postepeno i progresivno, kao i da se stanje pogoršalo vremenom što je dovelo do frontotemporalne demencije.

"Frontotemporalne demencije su zapravo čitav spektar demencija, dosta su ređe od, recimo, Alchajmerove demencije, ali se javljaju. Karakterišu se poremećajima govora i najčečešće jesu praćeni izmenama u ponašanju, izmenama u emocijama pacijenata i na kraju, kako proces napreduje, problemima sa hodom. Frontalni režanj je između ostalog zadužen za to da mi planiramo pokret i da izvršimo pokret, zato oni imaju problem i sa tim", navodi Perović za UNU.

Doktora ističe da jedna vrsta frontotemporalne demcije podrazumeva da nam je oštećen ekspresivni deo govora, mogućnost da razgovaramo. Druga vrsta podrazumeva da pacijent ne razume šta mu se izgovara. 

"Nemam elana za život, iz kuće ne bih izlazila, teško je": Sanja Vučić nikad iskrenije o borbi sa hašimotom

"U tom slučaju on može lepo da priča, međutim, govor ne razume", kaže Perović i dodaje da vremenom bolest napreduje tako da pacijenti ne mogu da prate govor i ne mogu da pričaju, pa tako dolazi do izmene cele ličnosti.

Uzrok ovakvih degenerativnih oboljenja još uvek nije poznat i može se desi bilo kome, te nije povezano sa gentikom, navodi doktorka.

Šta je prvi znak afazije?

Perović navodi da se tokom dosadašnje karijere susrela sa samo dva slučaja primarne progresivne afazije. 

"Kada pogrešno izgovara reči, izgovara ih više puta pogrešno, a zna šta želi da kaže i čuje da ne izgovara dobro. Tada su se pacijenti prvi put obratili za pomoć", objašnjava neurološkinja.

"Sramota za 21. vek": Dnevno u Srbiji više od 50 ljudi doživi infarkt ili šlog, uz veliku smrtnost

Životni vek pacijenta

S obzirom na to da se radi o neizlečivoj bolesti, postoji više faktora koji utiču na dužinu života pacijenta.

"U zavisnosti od toga kakva je pažnja i kakva je nega, pacijent može da živi dosta dugo. Vremenom rodbina nauči da komunicira sa njima na neki neverbalni način, ali kvalitet života nije baš sjajan", ističe Perović i dodaje da je osoba do određenog stepena bolesti svesna šta se dešava, ali ne postoji mogućnost da nešto promeni.

Poslednja faza bolesti, objašnjava Perović, naziva se mutizam i označava nesposobnost da se sklopi bilo kakva rečenica ili bilo šta razume, a često je praćena i nemogućnošću da se isplanira i napravi bilo kakav pokret. 

Kada će pacijent doći do ove krajnje faze zavisi od više faktora, to može biti i za pet godina, naglašava neurološkinja Perović.

Proslavljeni holivudski glumac boluje od teške bolesti: Otkrio da je u mladosti kopao po kontejnerima

Terapija ne postoji

"Što se tiče terapije koja menja tok bolesti, ona za sada ne postoji. Preporučuje se logopedski tretman, kako bi se aktivirali neki drugi neurološki putevi koji će pomoći u komunikaciji sa pacijentom", rekla je Perović za UNU.

Doktorka preporučuje da kao preventivu konzumiramo što više vode, izbegavamo prerađene namirnice - čips, gazirana pića.

"Smatra se da je mediteranska ishrana, sa dosta orašastih plodova, nešto što je dobro za mozak i opšte zdravlje. Takođe, dovoljno spavanja. Često zanemarujemo spavanje. Treba da se legne pre 12 i da se spava nekih šest do sedam sati, to bi bilo idealno", zaključila je Perović.

Ove svakodnevne greške mogu povećati rizik od demencije

Borba protiv Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije: Jedna namirnica novi adut