Ove namirnice obavezno uvrstite u ishranu: Štitna žlezda će vam biti zahvalna

Iako se o jodu ne govori često, ovaj mineral je jedan od najvažnijih stubova ljudskog zdravlja. Naš organizam ga ne može sam proizvesti, pa ga moramo unositi putem hrane. 

Bez joda, štitna žlezda ne može da proizvodi hormone koji regulišu sve – od metabolizma i temperature tela, do rasta, razvoja i raspoloženja. Nedostatak joda može izazvati umor, probleme sa koncentracijom, pa čak i ozbiljne poremećaje štitne žlezde.

Najveća količina joda u telu čuva se upravo u štitnoj žlezdi, malom, ali moćnom organu koji se nalazi na prednjem delu vrata. Upravo zato, dovoljan unos ovog minerala je presudan za normalno funkcionisanje celog organizma. 

A gde se krije jod? Odgovor je u svakodnevnim, lako dostupnim namirnicama – od ribe i jaja do mleka i soli.

Dokazano: Evo kako pijenje vode utiče na hormone stresa

Nutricionisti složni: Ovo ulje najmanje šteti srcu

Morske alge – kraljice joda

Jestive morske alge najbogatiji su prirodni izvor joda. One rastu u okeanima, gde je ovaj mineral prisutan u izobilju. Osim joda, alge su prepune vitamina A, C, E i K, kao i cinka, kalcijuma i magnezijuma, što ih čini pravim darom prirode.

Samo mala količina suvih algi može obezbediti i do nekoliko puta veću količinu joda od dnevno preporučene.

Ako ih do sada niste uvrstili u ishranu, pokušajte sa nori listovima, spirulinom ili kombu algama – odlične su kao dodatak salatama ili supama.

Riba i morski plodovi – prirodni štit za vašu štitnu žlezdu

Riba je sledeći veliki izvor joda, posebno bakalar, oslić i skuša, dok masnije vrste poput tunjevine sadrže nešto manje. Osim joda, ribe su bogate omega-3 masnim kiselinama, gvožđem, kalijumom i vitaminima B grupe.

"Voćka bogova" obiluje vitaminima i mineralima a snižava i krvni pritisak

Samo 100 grama ribe može obezbediti više od polovine dnevnih potreba za jodom.

Morski plodovi, poput škampa i dagnji, takođe su izuzetno hranljivi – 85 grama škampa donosi oko 23% dnevne vrednosti joda, ali i obilje vitamina B12, selena i fosfora.

Jodirana so – najjednostavniji izvor joda

Najpoznatiji i najlakši način da unesemo jod jeste kroz jodiranu so. Dovoljno je svega četvrtina kašičice dnevno da se zadovolji polovina potrebne količine.

Ipak, treba biti oprezan – previše soli može negativno uticati na krvni pritisak i bubrege, pa se preporučuje umereno korišćenje. Ključ je u ravnoteži: malo soli, ali prave – jodirane.

Stručnjaci upozoravaju: Konzumiranje ovog popularnog jela bi moglo da poveća rizik od rane smrti

Zbog čega smo malaksali ujutru i kada je to povod za brigu?