Veliki naučni pomak: Lek protiv HIV-a na vidiku

Lek protiv HIV-a možda je korak bliže nakon što su istraživači otkrili novi način da "izvuku" virus iz skrovišta unutar ljudskih ćelija, piše The Guardian.

Sposobnost HIV-a da se sakrije unutar određenih belih krvnih zrnaca jedan je od glavnih izazova za naučnike koji tragaju za lekom. To znači da u telu postoji rezervoar virusa koji može ponovo da se aktivira, a protiv koga ni imuni sistem ni lekovi ne mogu da deluju.

Da li vas boli glava na suncu? Stručnjaci otkrivaju zašto dobijate migrenu od vrućine i kako da je sprečite

Kako da se ponašate tokom vrućine: Zlatni saveti kardiologa za sve koji imaju problem sa srcem ili pritiskom

Sada su istraživači sa Peter Doherty instituta za infektivne bolesti i imunologiju u Melburnu pronašli način da virus učine vidljivim, čime su otvorili mogućnost njegovog potpunog uklanjanja iz tela.

Tehnologija poznata iz vremena pandemije

Ova metoda zasniva se na mRNA tehnologiji, poznatoj javnosti iz vremena pandemije kovida-19, kada je korišćena u vakcinama kompanija Moderna i Pfizer/BioNTech.

U radu objavljenom u časopisu Nature Communications, naučnici su prvi put pokazali da se mRNA može uneti u ćelije u kojima se HIV krije, tako što se zatvori u sićušnu, posebno dizajniranu masnu česticu. Ta mRNA zatim daje ćelijama instrukcije da "otkriju" virus.

U svetu trenutno gotovo 40 miliona ljudi živi sa HIV-om i moraju do kraja života da uzimaju lekove kako bi držali virus pod kontrolom i sprečili simptome ili prenošenje na druge. Za mnoge je HIV i dalje smrtonosan — podaci UNAIDS-a pokazuju da je u 2023. svake minute jedna osoba umrla od HIV-a.

"Ovo se ranije smatralo nemogućim"

Dr Paula Seval, naučna saradnica Doherty instituta i jedna od glavnih autorki studije, naglasila je da se ranije smatralo nemogućim dopremiti mRNA do tipa belih krvnih zrnaca u kojima HIV boravi, jer te ćelije nisu prihvatale masne čestice, tzv. lipidne nanočestice (LNP), koje se koriste kao nosači.

Tim je razvio novu vrstu LNP-a, nazvanu LNP X, koju te ćelije mogu da apsorbuju.

"Nadamo se da bi ovaj novi dizajn nanočestica mogao da otvori potpuno novi put ka leku za HIV", izjavila je Seval.

Kada je njena koleginica prvi put predstavila rezultate testiranja na nedeljnom sastanku tima, Seval je rekla da su zvučali previše dobro da bi bili istiniti.

"Vratili smo je u laboratoriju da ponovi eksperiment, a ona se naredne nedelje vratila sa jednako sjajnim rezultatima. Tada smo morali da poverujemo. Od tada smo to ponovili mnogo, mnogo puta. Bili smo zapanjeni kolika je razlika bila – ranije nije radilo, a sada je odjednom uspelo. Svi smo samo sedeli i govorili ‘vau’."

Potrebna dodatna istraživanja

Biće potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li je samo otkrivanje virusa dovoljno da ga imuni sistem uništi, ili će ova tehnologija morati da se kombinuje sa drugim terapijama da bi se HIV potpuno eliminisao iz tela.

Studija je za sada sprovedena na ćelijama doniranim od HIV pozitivnih pacijenata u laboratoriji. Dug je put do primene ove tehnologije u terapiji – biće potrebno uspešno testiranje na životinjama, zatim i sigurnosna ispitivanja na ljudima, što bi moglo da potraje godinama pre nego što se uopšte počne sa testiranjem efikasnosti.

"U biomedicini mnogo toga na kraju ne stigne do klinike – to je, nažalost, istina i ne želim da stvorim lažno optimističnu sliku", naglasila je Seval.

"Ali kada je reč o pronalaženju leka za HIV, nikada nismo videli ništa ovako efikasno kada je u pitanju otkrivanje virusa. S te strane, vrlo smo optimistični da ćemo sličan odgovor videti i kod životinja, a možda jednog dana i kod ljudi."

Otkriće koje može pomoći i u lečenju raka

Dr Majkl Roč sa Univerziteta u Melburnu, jedan od koautora studije, rekao je da bi ovo otkriće moglo imati šire posledice i van HIV-a, jer su iste bele krvne ćelije uključene i u druge bolesti, uključujući rak.

Dr Džonatan Stoj, retrovirolog i istraživač emeritus sa instituta Frensis Krik, koji nije bio deo studije, izjavio je da pristup tima iz Melburna predstavlja veliki korak napred u odnosu na postojeće strategije za "izvlačenje" virusa iz skrovišta. Ipak, istakao je da su neophodna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kako najbolje uništiti virus nakon što postane vidljiv.

"Na kraju ostaje jedno veliko pitanje – da li je za uspeh potrebno eliminisati ceo rezervoar virusa ili samo veći deo? Ako preživi i 10% latetnog rezervoara, da li je to dovoljno za novu infekciju? Samo vreme će pokazati. Ali to ne umanjuje značaj ove studije, koja predstavlja ogroman potencijalni iskorak u korišćenju mRNA tehnologije za lečenje bolesti putem krvnih ćelija", zaključio je Stoj.

UNA analiza: Hoće li najavljeni Nacionalni vodič za trudnoću i porođaj olakšati ženama dobijanje bebe?

Ove dve jutarnje navike mogu da vam pomognu u gubljenju kilograma