Sateliti otkrili dramatične promene u Iranu: Stručnjaci upozoravaju na katastrofu, rat nije najveća opasnost

Dok je pažnja svetske javnosti poslednjih meseci usmerena na sukob Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, za mnoge Irance najveća pretnja više nije rat, već - žeđ. Zemlja se već godinama suočava sa ozbiljnom krizom vode izazvanom dugotrajnim sušama, sve manjom količinom padavina i neodrživim korišćenjem prirodnih resursa.

Situaciju je dodatno pogoršao sukob sa Izraelom, nakon izveštaja o oštećenjima postrojenja za desalinizaciju, vodovodnih cevi i druge infrastrukture povezane sa snabdevanjem vodom.

Rešenje za klimatske izazove: Američki studenti razvili premaz koji hladi objekte

Gradovi postali magnet za oluje: Stručnjaci upozoravaju na rastući rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda

Prema podacima Svetskog instituta za resurse (World Resources Institute), Iran se nalazi među državama sa "izuzetno visokim" vodnim stresom i godišnje troši više od 80 odsto obnovljivih zaliha vode. Razmere krize vide se čak i iz svemira.

Jedan od najupečatljivijih primera je jezero Urmija na severozapadu zemlje, nekada najveće slano jezero na Bliskom istoku. Devedesetih godina prostiralo se na gotovo 6.000 kvadratnih kilometara, dok danas zauzima manje od deset odsto nekadašnje površine.

Godine suša, intenzivna poljoprivreda, preusmeravanje reka i prekomerno crpljenje podzemnih voda pretvorili su veliki deo dna jezera u slane ravnice. Više od 60 brana izgrađenih na rekama koje su ga snabdevale dodatno je smanjilo dotok vode, dok rast temperature ubrzava isparavanje.

Problem nije ograničen samo na jedno područje. Stručnjaci upozoravaju da Iran već decenijama troši mnogo više vode nego što priroda može da obnovi. Procene pokazuju da je tokom 2025. godine oko 92 miliona stanovnika potrošilo približno 100 milijardi kubnih metara vode, što je čak 13 milijardi više od održivog nivoa.

Ko ruši zeleni plan Brisela? Tri ekonomska diva u problemu, prete ozbiljne kazne

Najveći potrošač je poljoprivreda, koja koristi čak 91 odsto ukupnih vodnih resursa. Domaćinstva troše sedam odsto, dok industrija koristi svega dva procenta. Ipak, veliki deo vode gubi se zbog zastarelih sistema za navodnjavanje.

Iran je tokom poslednjih decenija izgradio stotine brana kako bi obezbedio vodu i proizvodio električnu energiju, ali su mnoge akumulacije danas na rekordno niskom nivou.

Posebno alarmantna situacija je u okolini Teherana. Satelitski snimci pokazuju dramatičan pad nivoa vode u branama Lar, Latjan i Mamlu, dok rast potrošnje i višegodišnja suša dodatno opterećuju sistem snabdevanja glavnog grada.

Kriza vode menja i demografsku sliku zemlje. Kako bunari presušuju, a poljoprivreda postaje neisplativa, stanovnici masovno napuštaju sela i sele se u velike gradove u potrazi za poslom i sigurnijim životom.

Prema rečima potpredsednika Irana za ruralni razvoj Abdolkarima Hoseinzadeha, od oko 69.000 sela u zemlji danas je naseljeno samo 38.000, dok je više od 31.000 potpuno napušteno.

Podaci državne kompanije za vodovod i kanalizaciju dodatno pokazuju ozbiljnost situacije - oko 27.000 sela, u kojima živi više od deset miliona ljudi, trenutno se suočava sa nestašicama vode, dok više od 70 odsto svih iranskih sela trpi neki oblik vodne krize.

Svet pred probijanjem ključne granice zagrevanja: Srbija već živi budućnost koja plaši naučnike

Mnogi stanovnici sele se ka velikim urbanim centrima poput Teherana, Mašhada, Isfahana i Širaza, ali ni ti gradovi nisu pošteđeni problema.

Teheran, sa više od devet miliona stanovnika, suočava se sa sve većim pritiskom na vodovodni sistem zbog kombinacije suše i rastuće potrošnje.

Posledice su vidljive i na reci Zajandehrud, nekada jednoj od najvažnijih reka centralnog Irana. Delovi njenog korita danas redovno presušuju, a stanovnici Isfahana sve češće gledaju prizore suvog dna ispod čuvenog istorijskog mosta Si-o-Se Pol.

Za razliku od bogatih zalivskih država koje veliki deo pijaće vode dobijaju desalinizacijom mora, Iran iz takvih postrojenja obezbeđuje svega oko tri odsto svojih potreba. Većina tih pogona nalazi se uz južnu obalu Persijskog zaliva, dok unutrašnjost zemlje, uključujući Teheran i glavna poljoprivredna područja, i dalje zavisi od prirodnih izvora kojih je sve manje.
 

Veliki preokret u prognozama o klimi: Naučnici odbacili najgori scenario za planetu i otkrili šta nas zapravo čeka

Ne piše se dobro: Švajcarska jezera u crvenom, temperatura raste - opasno i za ljude i za ribe