Alarm za Evropu, preti najgori ekonomski scenario: Hrvatska posebno ugrožena

Stagflacija, gotovo zaboravljeni termin iz 1970-ih, vratio se u evropski leksikon uz rat u Iranu i novim energetskim šokom.

Kombinacija usporavanja rasta i ponovnog rasta inflacije stvara neprijatan scenario u kojem ni ekonomije, ni centralne banke nemaju lake odgovore.

Inflacija hara Amerikom: Cene goriva skaču uprkos primirju sa Iranom

Poljska uvodi stažne penzije: Da li je ovo moguće primeniti u Srbiji?

Evropska komisija već priznaje da će ovogodišnje prognoze morati biti revidirane naniže: sukob na Bliskom istoku povećava cene energije, podstiče inflaciju i slabi potrošnju i investicije. Pitanje koje se postavlja nije samo da li će Evropa izbeći recesiju, već kako će uravnotežiti neophodnu podršku građanima sa strogim pravilima fiskalne discipline koja su ponovo nametnuta.

Viši troškovi nafte i gasa povećavaju cene proizvodnje i transporta, što smanjuje potrošnju i usporava investicije. Zato ekonomski komesar Valdis Dombrovskis otvoreno govori o "stagflacionom šoku" i priprema teren za revidirane prognoze u maju.

Zavisni od energenata

"U slučaju da se ostvare stagflatorni pritisci, Hrvatska bi bila posebno izložena zbog svoje strukturne pozicije. Već relativno visoka inflacija u poređenju sa prosekom Evrozone ukazuje na prisustvo snažnih troškovnih i uvoznih pritisaka, koji bi se u takvom scenariju dodatno pojačali", rekao je Saša Drezgić sa Ekonomskog fakulteta u Rijeci.

Dodao je da je Hrvatska u velikoj meri zavisna od uvozne robe, što znači da se povećanje cena na međunarodnim tržištima relativno brzo prenosi na domaće cene, "čime se smanjuje realna kupovna moć stanovništva i povećava neizvesnost u poslovnom sektoru".

"Dodatni sloj ranjivosti proizilazi iz izražene zavisnosti od uvoza energije, što hrvatsku ekonomiju čini posebno osetljivom na moguće nove cenovne šokove na globalnim energetskim tržištima, sa direktnim implikacijama na troškove proizvodnje i ukupni nivo cena", kaže Drezgić.

MMF upozorava na globalni šok: Rat na Bliskom istoku usporava svet, 45 miliona ljudi u riziku od gladi

Evropska komisija je ranije prognozirala rast od 1,4 odsto ove godine i 1,5 odsto u 2027. godini, sa inflacijom nešto iznad 2 odsto. Međutim, nedavni ekonomski scenariji koje je sprovela Komisija procenjuju da bi rast mogao da se uspori do 0,4 procentna poena ove godine ako se cene energije vrate na nivoe pre sukoba do kraja 2026. godine, prema pisanju Fajnenšel tajmsa. Ako visoke cene energije potraju duže, usporavanje bi moglo da dostigne 0,6 procentnih poena i u ovoj i u narednoj godini. Inflacija, prema istim modelima, mogla bi da poraste između jednog i 1,5 procentnih poena iznad prethodno projektovanih nivoa.

"Usporavanje ekonomske aktivnosti na nivou Evropske unije imalo bi značajne indirektne efekte na hrvatsku ekonomiju, pre svega kroz smanjenu spoljnu tražnju i potencijalno slabije rezultate u turizmu. S obzirom na strukturu ekonomije i njeno oslanjanje na uslužne delatnosti i stranu tražnju, takvi poremećaji bi se umnožili u nizu sektora, sa mogućim posledicama po tržište rada, koje bi moglo pokazati znake usporavanja dinamike zaposlenosti i plata u dužem periodu slabijeg rasta", upozorava Drezgić.

Evropska centralna banka (ECB) i dalje očekuje inflaciju od oko 2,6 odsto i rast od 1,9 odsto ove godine u svom osnovnom scenariju, ali u stresnom scenariju cene bi mogle porasti iznad šest odsto do 2027. godine, što je daleko od cilja od dva odsto.

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke i od juna potpredsednik ECB-a, upozorio je u nedavnom intervjuu za Blumberg da "ne vidimo stagflaciju, ali se krećemo u tom pravcu", a koliko će daleko Evropa stići zavisiće gotovo isključivo od trajanja i intenziteta sukoba. Što duže rat održava energiju skupom, veća je verovatnoća da će ECB morati ponovo da zadrži ili čak podigne kamatne stope uprkos slabijem rastu, što povećava rizik od recesije.

Pritisak se već preliva na preduzeća i domaćinstva: više cene energije povećavaju troškove, smanjuju realne prihode i odlažu investicije, dok poverenje potrošača i očekivanja zaposlenosti padaju ispod proseka. Ako se trend nastavi, Evropa bi mogla da uđe u spiralu u kojoj inflacija nagriza realne plate, a slaba aktivnost ometa oporavak.

U Srbiji se proizvodi milijardu i po jaja godišnje: Koliki je značaj živinarskog sektora?

Zašto tokom praznika trošimo i do 30 odsto više? Stručnjak objašnjava razloge prekomerne trpeze