EBRD smanjila prognozu ekonomskog rasta za Srbiju za 2025.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) danas je objavila da očekuje sporiji rast u zemljama u koje ulaže i smanjila prognozu ekonomskog rasta u 2025. na tri odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procenu iz februara, dok za  Srbiju ove godine očekuje rast od 3,5 odsto ili za 0,5 odsto niže nego u ranijoj prognozi.

Prema mišljenju banke, Srbija će u 2026. zabeležiti privredni rast od 3,7 odsto, što je za 0,3 odsto niže nego u prethodnom izveštaju. Nova prognoza EBRD simbolično naslovljena "Vremena neizvesnosti", kako je navedeno, dolazi usled eskalacije trgovinskih tenzija, uključujući najnovije uvođenje carina i širu neizvesnost u globalnoj ekonomskoj politici.

Evo kada ističe rok za podnošenje prijave za godišnji porez na dohodak građana

Šok u Hrvatskoj: Zemlja bi ostala bez hrane ako bi joj granice bile zatvorene sedam dana

Kako se navodi, ove promene pogađaju lance snabdevanja i slabe spoljnu tražnju, što se odražava na sve slabije izglede za privredni rast širom regiona.

U nekim zemljama, kao što je Srbija, nastavak političkih tenzija, kako je navedeno, može da predstavlja rizik za sprovođenje neophodnih reformi i utiče na rast.

Najveće korekcije nadole zabeležene su na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i u baltičkim državama. 

EBRD očekuje stopu privrednog rasta Zapadnog Balkana od 3,2 odsto u 2025. i za 3,4 odsto u 2026. godini, što u oba pomenuta slučaja predstavlja smanjenje u odnosu na februarski izveštaj.

Glavna ekonomistkinja EBRD Beata Javorčik upozorila je da produžena neizvesnost nosi visoku ekonomsku cenu i da je neophodno smanjenje tenzija putem konstruktivnog dijaloga među ključnim akterima.

Dodatni izazov predstavljaju posledice američkih tarifa uvedenih do polovine aprila, koje uključuju carine od 25 odsto na čelik, aluminijum i automobile, kao i opšte povećanje uvozne stope na 10 odsto za širi spektar proizvoda.

Analiza pokazuje da bi prosečna efektivna američka carinska tarifa za uvoz iz EBRD regiona mogla skočiti sa 1,8 odsto u 2024. na 10,5 odsto u 2025, što će imati direktan negativan efekat na BDP, naročito u Slovačkoj (-0,8 odsto), Jordanu (-0,6 odsto) i Mađarskoj (-0,4 odsto).

Inflacija u regionima EBRD se uprkos slaboj spoljnoj tražnji ponovo ubrzava i porasla je sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 odsto u februaru ove godine, pretežno zbog snažne domaće tražnje i labave fiskalne politike.

Prosečan javni dug u zemljama EBRD trebalo bi da ostane stabilan na oko 52 odsto BDP-a u naredne četiri godine, pod uslovom da vlade sprovedu stroge mere štednje. 

Rastuće geopolitičke tenzije takođe su podstakle veće vojne izdatke, a analize pokazuju da bi rast potražnje za oružjem i vojnom opremom mogao da poveća BDP u Slovačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj za jedan do 1,5 odsto.Ekonomski izgledi za region su opterećeni trgovinskim tenzijama, inflatornim pritiscima i političkom neizvesnošću, a održiv oporavak zahtevaće pažljivo balansiranje fiskalne i trgovinske politike, dodaje se u izveštaju na veb stranici EBRD.

Cena kafe obara sve rekorde: Nova poskupljenja tek slede

Glad u jednoj od najbogatijih država sveta: Penzioneri kradu po prodavnicama, ne mogu da plate ni hleb