Globalna neizvesnost udara na džep: Stručnjaci za UNU otkrivaju šta čeka građane na Balkanu
Inflacija ne posustaje
Autor: Web UNA TV
21.04.2026. 22:00
Podeli:
Svet ulazi u novu fazu neizvesnosti. Dok cene goriva i hrane već rastu, novo žarište preti da dodatno uzdrma globalnu ekonomiju. Međunarodni monetarni fond upozorava na sporiji rast, tvrdokornu inflaciju i sve veći pritisak na standard građana.
Posle incidenata u Ormuskom moreuzu i oštre retorike Donalda Trampa, pitanje je da li smo na ivici nove krize i hoće li građani ponovo platiti najvišu cenu.
Rat na Bliskom istoku više nije samo daleka vest. On direktno utiče na globalnu ekonomiju i pretvara geopolitičku neizvesnost u konkretan pritisak na kućne budžete. Zastoji i tenzije u Ormuskom moreuzu dovode do skoka cena energenata, a taj talas se, kažu stručnjaci, brzo preliva i na ostatak sveta.
O tome smo u emisiji „Podne“ na UNA televiziji razgovarali sa dugogodišnjim novinarom i kolumnistom u Americi Đivom Đurovićem, ekonomistom Miloradom Ilićem, ekonomistom iz Crne Gore dr Jovanom Rabrenovićem, ekonomistom iz Hrvatske Damirom Novotnim.
„To je prolaz koji oni sad su otkrili da mogu vrlo jednostavno i vrlo brzo blokirati i time ucenjivati - ne samo SAD, nego i celi svet. Ali zapravo najvažnije SAD. I zapravo da je to jako praktičnije i operativnije nego izgradnja nuklearne bombe ili gradnja cele mreže kojekakvih proksija kroz regiju“, objašnjava Đurović.
Za Srbiju i region, kažu upućeni, to nije samo teorija, već svakodnevna realnost, što se jasno vidi po višim cenama goriva, hrane i ukupnih troškova života.
„Mi uslovno rečeno prvo moramo da budemo svesni dokle će ovo da traje, a trajaće dugo. Bez obzira na sve ove signale, da se dogovara sporazum, da je blizu i tako dalje. Cilj ove operacije je zatvaranje Ormuskog moreuza, odnosno otežavanje kretanja. Pre svega da bi cena energije u Evropi bila viša“, ističe ekonomista Ilić za UNU i dodaje:
"Još je ramo, ali će se osetiti kriza. Stuktura naše potrošnje je takva da mi uslovno rečeno koristimo uglavnom jeftine proizvode - hrana, higijena, a i građevinski materijal je jeftin. Za proizvodnju jeftinih proizvoda energija je važna, energenti učestvuju u dopremanju sirovina i proizvodnji i zbog toga ćemo mi udar te inflacije koja je neminovna da se desi osetiti tek i osetićemo više nego Evropa za par meseci. Na kraju krajeva cilj operacije američke sa Iranom je da Evropa uđe u spiralu inflacije", rekao je Ilić.
Ekonomisti upozoravaju da bi turistička sezona mogla doneti dodatni pritisak na cene u primorskim zemljama, koje očekuju veliki priliv turista iz Zapadne Evrope. Rast cena i usluga bi, kako kažu, mogao da utiče na ukupno poskupljenje i smanjenje tražnje.
„Ono što je vezano za Crnu Goru, kao malu i prilično uvozno zavisnu ekonomiju je da se ovi globalni šokovi, na ekonomskom tržištu - na nas reflektuju brže i duže traju efekti. U ovom trenutku mi još uvek nemamo tog dominantnog inflatornog šoka, kada je u pitanju povećanje cena. Ili je da smo eventualno u prilici da nam se desi stagflacija ili nešto što bi nam dodatno poremetilo ekonomiju“, smatra Rabrenović.
Iz Hrvatske nam se javio Damir Novotni koji je kazao da se i u toj balkanskoj zemlji još drastično ne oseća inflacija.
"Taj deo sveta se ne može smiriti. Tu nema mira i globalna ekonomija će morati da se prilagodi tim ekonomskim šokovima. Teže je azijskim zemljama, Australiji, Koreji i Kini, a lakše je ipak Evropi koja ima nešto nafte na severu. Ono što će može očekivati, ako se produbi kriza, neće biti dovoljnog snabdevanja energentima, jer aviokompanije već najavljuju da će morati da ukidaju letove, jer nemaju dovoljno kerozina. Cene rastu, jer inflacija nije posledica samo naftnog šoka, već i unutrašnjih problema", rekao je Novotni za UNU.
On je istakao da bi problem mogao da bude za turističke destinacije na koje se stiže aviosaobraćajem kao što je Dubrovačka regija, ali da bi zato Istra, kako je najavljeno, mogla da ima više turista iz Evrope koji dolaze automobilima, jer će mnogi koji su letovali na Bliskom istoku izabrati ovakve detinacije.
Zato, da bi se, kako navode upućeni, neutralisala inflatorna očekivanja, potrebno je uspostaviti mehanizam koji će obezbediti stabilnost cena energenata. Na taj način bi proizvođači i trgovci mogli da planiraju poslovanje bez neizvesnosti.
U suprotnom, zbog aktuelnih sukoba, cene proizvoda će nastaviti da rastu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
