Hrana poskupljuje, rat dodatno podiže cene: Sagovornici UNE otkrivaju šta nas čeka u narednim mesecima
Rat na Bliskom istoku gura cene hrane uvis, poskupljenja prete i Srbiji
Autor: Stefan Petrović
04.04.2026. 21:50
Podeli:
Svetske cene hrane drugi mesec zaredom beleže rast, pa je tako u martu zabeleženo povećanje za 2,4 odsto u odnosu na februar i za jedan odsto u odnosu na mart prošle godine. I taj trend će se, upozoravaju ekonomisti, nastaviti ukoliko se nastavi rat na Bliskom istoku. Zato su poljoprivrednici pred izborom - da obrađuju isto sa manje ulaganja, seju manje, ili pređu na manje intenzivne useve za đubrenje. A pred kakvim su izborom potrošači?
Energetska kriza nije kraj posledicama rata na Bliskom istoku. Ona je samo početak, jer cene energenata diktiraju koliko će nas koštati - ama baš sve. A možda i najbitnije, od njih zavisi i hoćemo li jesti da bismo se prehranili, ili da bismo uživali u zalogaju. Besplatnog ručka, odavno je jasno, nema. Ali ćemo ga, ukoliko se rat nastavi, upozoravaju agroekonomsiti, plaćati više.
"Dobrim delom će zavisiti od klimatskih uslova u ovoj godini, nadam se da će ova kiša, ako bi bila još jedna majska kiša, đurđevdanska kiša, bilo bi dobro i jedna mesečno da barem orosi biljnu proizvodnju. A ako ne, nadajmo se da ćemo barem imati dovljno hrane", kaže za UNU Miladin Ševarlić.
I ta nada nam je prekopotrebna, imajući u vidu mogućnost pokretanja opšteg inflatornog talasa koji bi, kažu u Privrednoj komori Srbije, mogao uslediti zbog više cene logističkih troškova. Pa čak i da kao zemlja ne uvozimo određena dobra obuhvaćena tim trendom.
"Moguće je očekivati da, ukoliko ova situacija potraje, a kako stvari stoje, veće su šanse da ona potraje, nego da se završi, se mogu očekivati udari na tržište hrane, a samim tim tržište maloprodaje, imajući u vidu da u Srbiji većinu našeg ili bar polovinu korpe čine prehrambeni proizvodi, samim tim naše stanovništvo postaje osetljivije na porast cena hrane", ističe za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Najveću bi žilavost, kaže Ševarlić u takvim okolnostima pokazali svi oni koji nisu pobegli od sela i parčeta zemlje. To parče im može dati sve ono za šta bi, ako se sukob nastavi, na kasi morali da daju dinar više.
"Ja bih savetovao svim poljoprivrednicima, a i onima koji imaju mogućnost da bilo šta zasade ono što je korenasto bilje. Dakle, krompir, cveklu, rotkvu, šargarepu, koja s emože čuvati duže. Da obezbede minimalne količine pasulja, graška i drugih proizvoda koji se mogu lkaše čuvati, d aobezbede meso i prerađevine od poznatih proizvođača, da ne kupuju i ne jedu ono što je iz uvoza", kaže Ševarlić za UNU.
A veliki broj onih koji nemaju to parče zemlje i veliku kupovnu moć, kaže Ševarlić, može da pronađe lokalne proizvođače koji bi domaće proizvode prodavali po prihvatljivim cenama. U drugom delu te jednačine bi se, kaže, mogli naći i sami proizvođači koji bi viškove hrane prodavali po povoljnijim cenama, umesto da ih čuvaju u magacinu neizvesnoti. Međusobno razumevanje, umesto čekanja da padne s neba. To bi mogao da bude odgovor na krizu, efikasniji od čekanja na akcije u supermarketu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
