"Nemam od čega da štedim": Finansijski savetnik objašnjava zašto je to najčešća greška

U jeku geopolitičkih odmeravanja moći, ratova, inflacije i poskupljenja prostora za štednju sve je manje. Međutim, neizvesna vremena povećavaju potrebu za stvaranjem finansijskih rezervi.

Dok inflacija smanjuju realnu vrednost novca i navodi ljude da odmah troše, mnogi se pitaju - ima li uopšte smisla štedeti i kako sačuvati ono što se teško zaradi?

Finansijske greške koje često pravimo: Uzelac otkriva zašto i dalje verujemo u ova tri mita

Kako da izaberete pravu banku? Finansijski stručnjak otkriva na šta treba da obratite pažnju

Kako naći kompromis, balans i meru u svemu tome objašnjava finansijski savetnik Dušan Uzelac. On napominje da svi mi imamo različit odnos prema novcu i da ne postoji univerzalni recept za štednju - postoje samo oni koji odgovaraju onome ko štedi.

"Dok neki veruju bankama, i svoj novac čuvaju na štednom računu ili u sefu, drugi, pak, nemaju poverenje u finansijske institucije pa kupuju zlato i drže ga kod kuće, sakriveno ili zakopano u dvorištu. Sa druge strane, postoje i oni koji su spremni da ulažu u zahtevnije štedne ili investicione opcije, kao što su nekretnine, akcije ili neki biznis - kako ko smatra da mu najviše odgovara", ističe Uzelac.

Da li je pametnije ulagati ili držati novac u banci

Prema podacima Narodne banke,štednja stanovništva nastavila je rast i u 2025. godini, uprkos prisutnim neizvesnostima, čime je dostigla nove rekordne nivoe.

Šta može da se kupi za 1.000 dinara: Sagovornici UNE objašnjavaju kako inflacija guta zarade u Srbiji

Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4%) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara. Rast je zabeležila i devizna štednja – za 313,0 miliona evra ili 2,0%. Već krajem jula dinarska štednja je premašila 200,0 milijardi dinara, a devizna štednja dostigla gotovo 16,0 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada.

Međutim, kamatne stope na ovakav vid štednje variraju, i to je jedan od razloga zašto se mnogi odlučuju za ulaganje u nekretnine. Da je skoro svaki oblik investiranja je isplativiji od držanja novca u banci potvrđuje i naš sagovornik koji napominje da su to potpuno dve različite kategorije.

"U banci se novac ne investira, već se sa bankom trguje. Banka je ta koja nam daje ponudu za naš novac, sa fiksnim procentom koji su spremni da plate za godinu dana „čuvanja“ našeg kapitala. Međutim, to "čuvanje" u suštini znači da banka koristi naš novac za svoje aktivnosti, pa je odnos sa bankom, kada je štednja u pitanju, zapravo trgovina. Banka nam kaže: "Dajemo vam dva, tri ili pet odsto", a mi treba da budemo spremni da se odreknemo tog novca na unapred definisan vremenski period. S druge strane, sve ostale opcije ulaganja mogu da donesu veći povrat u odnosu na povrat od kamate koju banka daje na štednju, ali te opcije zahtevaju bolje razumevanje u šta se ulaže. Ključ je u univerzalnoj računici: treba investirati u ono što razumemo i u ono u šta verujemo! Ovaj element poverenja je neophodan za ostvarivanje profita, ali je takođe neophodno i da razumemo u šta ulažemo, jer ako samo verujemo, a ne razumemo, onda to nije investiranje - to je kockanje", ističe Dušan Uzelac.

Koliko novca staje u bankomat i šta se dešava kad se isprazni?

Štednja u banci ima smisla ukoliko je kamatna stopa viša od inflacije - u suprotnom, realna vrednost novca opada. Inflacija i poskupljenja vremenom "pojedu" deo ušteđevine, zato je važno da novac ne miruje.

"Ključna procena da li je štednja u banci isplativa ili ne - zavisi od toga da li je kamata koju banka nudi viša ili niža od stope inflacije! To je zapravo jednostavna računica koja nam pokazuje da li ćemo štednjom u banci nešto dobiti ili, naprotiv, izgubiti. Na primer, ako banka nudi kamatu od tri odsto, a inflacija je četiri odsto, to bi značilo da "trčimo sporije nego što se traka za trčanje vrti ispod nas", tj. gubimo vrednost novca u odnosu na inflaciju. Tako da, glavni savet pri izboru banke i uslova štednje je da tražimo da kamatna stopa bude viša od stope inflacije. Samo tada možemo očekivati da će štednja sačuvati vrednost našeg novca na duži rok", ističe Uzelac za MONDO.

Koliko i kako prosečno domaćinstvo treba da štedi

Da je štednja rezultat dobre finansijske kontrole, a ne unapred zacrtane cifre potvrđuje i Dušan Uzelac koji napominje da je ona prirodna posledica dobrog upravljanja ličnim finansijama.

Počinje primena olakšica za otplatu kredita: Evo koji su uslovi i kako možete da se prijavite

"Mesečno izdvajanje za štednju ne bi trebalo da bude definisano iznosom. Moj savet je da štednji pristupimo kroz upravljanje potrošnjom, a ne obavezno sa ciljem da definišemo neki iznos koji treba da se sačuva do kraja meseca. Štednja, sama po sebi, nije samo akcija – ona je rezultat, manifestacija. Ušteđeni iznos će se pojaviti prirodno kada naučimo da upravljamo svojim finansijama, a posebno troškovima, ako već ne možemo da upravljamo prihodima. Tek kada preuzmemo kontrolu nad sopstvenim finansijama, tada se pojavljuje višak, odnosno ušteđevina. To je upravo i razlika između onih koji su savladali finansije i onih koji se sa finansijama i dalje muče", navodi Uzelac.

Osvrnuo se i na rečenicu koja se sve češće čuje kada se zapodene priča o štednji.

"Oni koji sebe opravdavaju izjavama poput "nemam od čega da štedim", zapravo pokazuju da nisu savladali veštinu kontrole i upravljanja. Iza ovakvih izgovora često stoji gorka istina: oni vode život koji sebi ne mogu da priušte, a svi troškovi koji ih opterećuju iz meseca u mesec postaju nesavladivi, a tako i štednja nedostižna. Finansije su, u suštini, individualna "igrica" – igra u kojoj se takmičimo sami sa sobom. Ako ne uspemo sebe da savladamo, u smislu potrošnje, i obezbedimo višak na kraju meseca, onda nam štednja, kao akcija, neće biti uspešna", ističe sagovornik.

Ključni saveti za uspešnu štednju

Prilikom štednje, mnogima se neretko omakne niz grešaka koje im smanjuju realnu vrednost ušteđevine ili ih sprečavaju da uopšte steknu naviku štednje.

Da li bojler treba da bude stalno uključen? Ovo su najčešće greške koje pravimo, a mogu skupo da nas koštaju

Uzelac kaže da je najveća greška koju ljudi prave pokušaj štednje bez prethodno uspostavljene kontrole nad finansijama.

"To je kao da pokušavate da vozite bicikl, a da prvo niste savladali ravnotežu. Tako je i sa finansijama, ne možete upravljati finansijama ako niste savladali zarađivanje, niti možete investirati ako nemate šta, i ako ne razumete kako se to radi. Dakle, prvo treba da naučite kako se novac zarađuje a onda kako se kontroliše, kada se uspostavi upravljanje onda sledi investiranje i biranje na šta ćete novac potrošiti. Nažalost, mnogi zaboravljaju da štednja nije jedini cilj – štednja je rezultat savladane discipline. Jednostavno rečeno, ne možete voziti bicikl a da niste savladali ravnotežu!", naglašava Dušan Uzelac.

Zlatna formula za štednju, nažalost, ne postoji jer štednja zavisi od samodiscipline, prihoda, troškova i životnih ciljeva. Međutim, finansijski savetnik Uzelac dao je nekoliko saveta koji, ako se pažljivo primene, mogu zameniti zlatnu formulu.

"Uspostavite kontrolu nad svojim finansijama. Stanite na finansijsku vagu, izračunajte kakav život želite da živite, procenite svoje sposobnosti. I pronađite motivaciju. Ako nemate jasnu motivaciju, teško da ćete uopšte štedeti. Ako želite da prestanete da radite, ako želite da novac radi za vas, postavite sebi konkretne ciljeve. Nije važno kako ćete započeti – samo počnite. Dodelite budžete sebi – za svaki mesec, za letovanje, za garderobu, za novogodišnje poklone. U početku ćete praviti greške, to je sastavni deo učenja nove veštine, vremenom i pokušajima ćete biti sve bolji – tako se uspostavlja kontrola. Kineska poslovica kaže da je "najbolje vreme da zasadite drvo - danas, ako već niste pre 20 godina". Najvažnija stvar je da preuzmete kontrolu nad svojim finansijama, jer ako to ne učinite, neko drugi će je preuzeti umesto vas!", zaključuje Dušan Uzelac.

"Za nekog ovo može biti zamka": Sve što treba da znate o podizanju kredita, Uzelac dao važan savet

NBS uvela niže kamate i olakšice za otplatu kredita: Mere će obuhvatiti 60% zaposlenih i skoro sve penzionere