Rat koji bi mogao da slomi američku ekonomiju: Da li su SAD pripremljene za šok?

Preciznu veličinu šoka s kojim će se američka ekonomija suočiti kao rezultat svog izabranog rata u Iranu teško je predvideti, imajući u vidu niz faktora koji su u igri.

Međutim, Sjedinjene Američke Države su slabo pripremljene da izdrže verovatne posledice po inflaciju i kamatne stope, a krhkost finansijskog sektora ključan je razlog za to.

Šok za američku ekonomiju: Izgubljeno 92.000 radnih mesta za mesec dana

"Svet funkcioniše drugačije": Putin upozorio šta čeka države koje se odreknu suvereniteta

Neki trenuci su gori od drugih

Ne postoji dobar trenutak da se ekonomija suoči sa šokom cena energije i hrane, ali su neki trenuci gori od drugih. A za SAD danas – sa zategnutim kreditnim tržištem, prenapregnutim valuacijama akcija, neodrživim javnim finansijama i inflatornom politikom uvoznih carina – sada je gotovo najgori mogući trenutak.

Precizna veličina šoka koji će SAD pretrpeti kao rezultat svog izabranog rata u Iranu teško je predvideti, imajući u vidu niz faktora. Međutim, efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana, kroz koji prolazi 20% svetske nafte i 20–30% đubriva, sugeriše da bi posledice mogle biti ozbiljne, prenosi Bankar.me.

Napadi na energetsku infrastrukturu u Iranu i širom Zaliva prete da prodube i produže šok. Uzmimo u obzir štetu na postrojenjima za tečni prirodni gas u Kataru: 17% izvoznog kapaciteta LNG-a te zemlje je uništeno, a za sanaciju će biti potrebno do pet godina. 

Oglasili se iz Bele kuće: "Iranske akcije u Ormuskom moreuzu nisu ugrozile ekonomiju SAD"

Goldman Sachs sada procenjuje da će cena nafte Brent u proseku iznositi 85 dolara po barelu u 2026. godini, kao rezultat onoga što naziva najvećim šokom u snabdevanju na globalnom tržištu sirove nafte.

Loša priprema za šok

SAD su loše pripremljene da izdrže ovaj šok, a krhkost finansijskog sektora ključan je razlog za to. Finansijske krize bile su česta karakteristika prethodnih posleratnih recesija. To čini nedavna upozorenja o nestabilnom stanju američkih kreditnih tržišta – posebno tržišta privatnog kredita vrednog tri biliona dolara, koje funkcioniše izvan tradicionalnog bankarskog sistema – izuzetno zabrinjavajućim.

Prošlog oktobra, izvršni direktor JPMorgan Chase Džejmi Dajmon upozorio je da „bubašvabe“ vrebaju na tržištu privatnog kredita – „kada vidite jednu bubašvabu, verovatno ih ima još“ – ističući da bi pad tog tržišta mogao dovesti do talasa bankrota.

Nedavno je izrazio i „zabrinutost“ zbog predstojećeg kreditnog ciklusa, koji će biti „gori od uobičajenog“, zbog visokih cena imovine, visokog nivoa duga i preterane opuštenosti među kreditorima. Takav pad mogao bi započeti u softverskom sektoru – omiljenom korisniku privatnog kredita – čiji je poslovni model pod pretnjom veštačke inteligencije.

Američke akcije stagnirale: Trgovci na berzi isčekuju da FED snizi kamatne stope

Dugoročne kamatne stope

Poslednje što nestabilnom kreditnom tržištu i precenjenom tržištu akcija treba jesu više dugoročne kamatne stope. Veće stope otežavaju kompanijama u problemima da refinansiraju dospele dugove, istovremeno nudeći investitorima alternativu akcijama i povećavajući diskontnu stopu za buduće prihode kompanija. Međutim, kako rat u Iranu podiže cene energije i hrane – dodatno pojačavajući inflatorne pritiske već izazvane visokim i nepredvidivim uvoznim carinama – upravo je to situacija s kojom se SAD suočavaju.

Na svom poslednjem sastanku, Federalni komitet za otvoreno tržište gotovo jednoglasno je glasao da zadrži kamatne stope nepromenjenim, pri čemu je predsednik Džerom Pauel istakao da je rat povećao kratkoročna inflaciona očekivanja. Tržišta sada smatraju povećanje kamatnih stopa znatno verovatnijim od smanjenja koja su se očekivala prije početka rata.

Američke akcije stagniraju: Među investitorima raste zabuna oko pregovora o okončanju rata

Zahtev Kongresu

Rat je situaciju dodatno pogoršao. Pored desetina milijardi dolara koje su već potrošene, američki predsednik Donald Tramp sada traži od Kongresa da odobri povećanje vojnog budžeta od 200 milijardi dolara. I nema razloga da se veruje da će se troškovi tu zaustaviti, naročito jer bi rat u Iranu mogao ohrabriti sile poput Kine i Rusije da pojačaju svoje vojne aktivnosti.

Kada je investiciona firma Lehman Brothers bankrotirala u septembru 2008. godine, američka vlada i Federalne rezerve bile su zatečene, što je pokrenulo globalnu finansijsku krizu i duboku recesiju u SAD-u. Danas, kada svi signali ukazuju na novi veliki ekonomski pad, nema opravdanja da se ta greška ponovi.

U najmanju ruku, Tramp bi trebalo da povuče svoje uvozne carine i obustavi sve napade na nezavisnost FED-a. Federalne rezerve će imati pune ruke posla, ne samo u borbi s inflacijom, već i u pripremi za mogućnost da ponovo moraju da spasavaju finansijski sektor.

Zlato više nije "sigurna luka"? Neočekivani pad cene šokirao investitore, broker otkriva šta se dešava

Zvrčka oko sporazuma EU i Amerike o prirodnom gasu: Istek roka se bliži, a cene divljaju - koji je sledeći potez?