Rat menja investiciona pravila: Šta donosi veću sigurnost investitorima - zlato ili nafta?

Uobičajeno mišljenje kaže da zlato štiti investitore u vreme rata i inflacije. Sukob u Iranu je tu pretpostavku okrenuo naglavačke. Od početka rata, Brent nafta je porasla 37 odsto, dok je zlato palo 10 odsto. Glavni pokretač nije geopolitika, već kamatne stope. Rat u Iranu je preokrenuo uobičajena pravila igre o tome šta se smatra zaštitom od inflacije. Ekonomika nafte je prilično jednostavna. Kada ponuda naglo padne, cene rastu dok se tražnja ne prilagodi. Brent nafta je porasla sa 70 na oko 100 dolara po barelu, nakon što je ranije dostigla vrhunac od 126 dolara.

Ponašanje zlata je mnogo složenije za objašnjenje. Ovaj plemeniti metal je u 2025. godini skočio čak 65 odsto. Centralne banke su ga masovno kupovale tri godine zaredom, a mnogi analitičari su ga smatrali krajnjom zaštitom u vreme rata. Ipak, u trenutku kada je izbio sukob protiv kojeg je trebalo da predstavlja sigurnost, zlato je izgubilo oko desetinu svoje vrednosti, prenosi Euronews Srbija.

Siva ekonomija u Srbiji raste: Upozorenje stručnjaka na nelegalni smeštaj na internetu

Velika razlika u primanjima: Zašto je u Srbiji bolje biti domaći nego devizni penzioner?

Zlato ne donosi kupon, nema dividendu, niti kamatu. Upravo ta jedna osobina je suština cele priče. Investiciona vrednost zlata zavisi od oportunitetnog troška njegovog držanja, a taj trošak određuje nivo realnih kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama.

Kada prinosi rastu, investitor koji se odriče prinosa od 4 odsto na američke državne obveznice da bi držao zlato koje ne donosi ništa, svakog dana zapravo gubi. Kada prinosi padaju, zlato postaje privlačno jer alternativa donosi manje.

Zato je zlato i raslo u 2025. Tržišta su do kraja 2026. ugrađivala očekivanja o nekoliko smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi, realni prinosi su se spuštali, i zlato je imalo jasan vetar u leđa.

Rat u Iranu je taj vetar u leđa uklonio u poslednjih deset nedelja. Prema tržišnim očekivanjima, sada se čak pojavljuje i veća verovatnoća povećanja kamatnih stopa nego njihovog smanjenja.

Zlato je sve te promene očekivanja "ukalkulisalo” u svoju cenu. Sa 5.275 dolara po unci krajem februara palo je na 4.735 dolara, što je pad od 540 dolara u deset nedelja.

"S obzirom na to da je sukob izazvao energetski šok koji je smanjio očekivanja o nižim kamatnim stopama u SAD, nije iznenađujuće što je zlato imalo loš učinak kao sigurno utočište”, izjavila je Ejmi Gauer iz Morgan Stenlija.

Ona je naglasila da je monetarna politika postala važniji faktor od geopolitičkog rizika, čime je zlato izgubilo deo svoje uloge zaštite.

Zlato ne reaguje direktno na događaje, već na reakciju politike koja iz njih proizilazi. Kada su kamatne stope "više duže vreme”, oportunitetni trošak držanja zlata raste.

Prava uloga zlata kao "sigurne luke” nije ono što većina misli. Zlato ne štiti od inflacije, već od gubitka poverenja u instituciju koja inflaciju kontroliše.

Kada inflacija poraste sa niskih nivoa, na primer sa 2 odsto na 3,3 odsto, zlato često pada jer tržišta veruju da centralna banka ima kontrolu i da može da pooštri politiku ako treba. To podiže realne prinose i smanjuje atraktivnost zlata.

Pravi trenutak zlata dolazi tek kada se to poverenje poljulja - kada inflacija izmakne kontroli ili kada se veruje da centralna banka ne može ili ne želi da je zaustavi. Tada zlato pokazuje svoju pravu snagu.

Takvi primeri su sedamdesete godine, rane faze dužničke krize evrozone i pandemija 2020. godine, periodi krize poverenja, a ne samo inflacije.

Rat u Iranu nije proizveo takav šok poverenja, već šok u ponudi energije koji se očekuje da centralna banka može da amortizuje restriktivnom politikom. Zato je zlato tokom rata palo, umesto da raste.

Goldman Saks i dalje ostaje optimističan dugoročno, sa prognozom da bi zlato moglo da dostigne 5.400 dolara po unci do kraja 2026. godine, uz podršku kupovina centralnih banaka i eventualnog ponovnog snižavanja kamata.

Međutim, isti analitičari upozoravaju na kratkoročne rizike. Ako poremećaji u Ormuskom moreuzu potraju, zlato može ostati pod pritiskom.

oldman je istovremeno podigao prognozu za Brent naftu na 90 dolara, uz mogućnost da u nepovoljnom scenariju pređe i 100 dolara ako se protok kroz moreuz ne normalizuje.

Naftni šok direktno podiže inflaciju, a nafta je jedina imovina koja zapravo profitira od samog izvora inflacije. Oni koji su ulagali u naftu tokom rata profitirali su na inflaciji u njenom nastanku.

U teoriji, i zlato bi trebalo da štiti od inflacije, ali u praksi je složenije. U ranim fazama inflacije, zlato često pada jer centralne banke podižu kamatne stope. Njegov pravi trenutak dolazi tek kasnije, kada inflacija ugrozi poverenje u monetarni sistem.

U normalnim uslovima, zlato raste kada kamatne stope padaju, a ne kada rastu. Kada se Ormuski moreuz ponovo otvori i cene nafte padnu, Federalne rezerve će ponovo imati prostor da smanje kamate, a tada će se i ponašanje zlata verovatno ponovo promeniti. Do tada, rat koji je trebalo da učini zlato sigurnom lukom, učinio je upravo suprotno.

Navala na placeve u Beogradu: Cene idu i do 5.000 evra po aru, jedna lokacija je hit

Obavezno ga uzmite: Zašto je fiskalni račun važan za svakog kupca i od čega nas štiti?