Srbija između čekića i nakovnja: UNA pita - ima li rešenja za NIS uz koje nećemo da stradamo?

Set nedavno usvojenih zakona o energetici ima za cilj očuvanje energetske stabilnosti. To pitanje postalo je prioritetno posle uvođenja sankcija NIS-u, a resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović rekla je na sastanku sa koleginicom iz Severne Makedonije Sanjom Božinovskom da će Srbija nastaviti diversifikaciju izvora.

Alternativna rešenja, podvlači, od velike su važnosti. A hoće li glavna briga, slučaj NIS, uskoro dobiti epilog?

Vučić: Srbija ne bi nacionalizovala NIS, već bi platila ruski deo vlasništva

Profesor Petričković: SAD neće povući sankcije, možda postoji šansa da Rusi prodaju udeo u NIS-u

Zajednički imenitelj novih zakona o nafti, gasu, kao i o obaveznim rezervama nafte, njenih derivata i prirodnog gasa, ali istovremeno i cilj predlagača, jeste energetska stabilnost. I to baš u danima u kojima se odlučuje o sudbini NIS-a.

„Usvojeni zakoni deo su ukupnih napora da se poveća sigurnost snabdevanja, pre svega kroz povećanje rezervi i kroz mehanizme i jasne procedure delovanja u kriznim situacijama kako bismo zaštitili naše građane i privredu od poremećaja u snabdevanju. Zakoni će jasnije definisati i uloge i obaveze svih aktera u sektoru nafte i gasa, kako bi svako, radeći svoj deo posla, dao doprinos očuvanju energetske sigurnosti”, saopštila je ministarka Đedović Handanović.

Šta Srbija može da uradi da bi sačuvala energetsku stabilnost? Analitičari za UNU o mogućim rešenjima

Upravo bi u ovim zakonskim rešenjima, kažu u Uniji poslodavaca Srbije, trebalo videti pravni osnov odolevanja domaćim i globalnim izazovima.

„Neophodno je bilo, u svakom slučaju, prilagoditi se tim promenama i mislim da je to nužda da se dalje ide u promene koje odgovaraju trenutnoj situaciji, tako da to treba, u svakom slučaju, gledati na takav način“, objašnjava za UNU počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Da li politika velikih sila i situacija sa NIS-om prete bezbednosti Srbije? Stručnjaci za UNU analiziraju šta stoji iza pritisaka

Te promene, iz ugla predsednika države Aleksandra Vučića, podrazumevaju tri mogućnosti na stolu kada je u pitanju NIS, a broker i berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže da je najmanje verovatan scenario da Amerika skine sankcije.

Takođe, nije previše optimističan ni kada je u pitanju uvođenje državne uprave u NIS, dok kao najbolju opciju vidi da ruska strana proda svoj udeo adekvatnom partneru.

Lavrov: Ne može da dođe do nacionalizacije NIS-a bez obostrane saglasnosti

„Izjava Sergeja Lavrova je jasna i upozoravajuća. Jasno je da nikakva jednostrana nacionalizacija neće biti prihvaćena sa ruske strane i upozoravajuća u smislu da bi eventualno neka nacionalizacija imala posledice“, smatra Jorgić.

Najpre, mi nemamo ugovor za gas od 31. decembra, a ukoliko bismo sproveli nacionalizaciju bez saglasnosti ruske strane, usledila bi međunarodna arbitraža. Broj i razmere posledica bili bi veliki, a manevarski prostor Srbije - mali.

Vučić odgovorio na Lavrovovu izjavu o NIS-u: "Ako imaju ideje, oduševljen sam da ih čujem"

„Mislim da je ovo sad na jedan dosta bolan način pokazalo da ne bi smeli nikako u oblastima poput energetike da na nivou države dolazimo u situaciju da nemamo neka rešenja“, stava je Atanacković, a Jorgić dodaje:

„Najbolje rešenje bi bilo da ruska strana ponudi državi Srbiji da otkupi deo od 56 odsto. Ukoliko to, iz bilo kog razloga, se ne desi - onda drugi scenario je da ruska strana nađe nekog kredibilnog partnera“.

Ali, zaključuju naši sagovornici, američka strana svakako ne bi gledala blagonaklono da se taj novac transferiše u samu Rusiju. Oni naglašavaju da je trenutno neophodno da se izbegnu sekundarne sankcije koje bi situaciju učinile - drastično težom.

Krajnji rok za NIS 15. januar: U opticaju tri moguća scenarija, neizvesnost ostaje najveći problem

Financial Times: Državna naftna kompanija iz Emirata glavni kandidat za preuzimanje NIS-a