Energetska kriza sve dublja, a šta čeka Srbiju? Stručnjaci za UNU upozoravaju na dva problema u snabdevanju naftom

Glavna energetska žrtva rata na Bliskom istoku je nafta - njena cena na svetskom tržištu divlja i menja se iz časa u čas. 

Vlada Srbije zbog toga je donela odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata, a šta nas dalje čeka?

Mađari spremili odgovor na krizu: Zabranili izvoz sirove nafte, oslobađaju državne rezerve goriva

Novi napad na Emirate: Jedna od najvećih rafinerija nafte na svetu obustavila rad

Srbija je, reklo bi se, i do sada, zbog sankcija NIS-u, bila u energetskom obruču koji se samo još više steže nakon što su tankeri prestali da prolaze kroz Ormuski moreuz. 

Stručnjaci tvrde da je država privremenom zabranom izvoza nafte uspela da zaštiti domaće tržište, ali je, upozoravaju, neizvesno šta će se dalje događati.

Dušan Vasiljević, stručnjak za energetiku, za UNU predviđa neminovan rast cene nafte.

"Ako ne bude nafte iz Persijskog zaliva, onda će sva ova ostala nafta koja je dostupna biti izložena pritisku tražnje drugih, onih koji su se tamo snabdevali u recimo, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ili u Saudijskoj Arabiji, i ukoliko tamo to ne bude bilo moguće, oni će tražiti naftu na drugom mestu, a tu će sigurno porasti cena", ističe Vasiljević.

Zbog otežanog tranzita, a veće tražnje, postoji zebnja i da nafta neće biti samo skuplja već i teže dostupna. Taj energetski problem Srbija neće moći da rešava sama, ocenjuju upućeni, posebno zbog toga što nema pristup moru.

Privrednik Nebojša Atanacković za UNU upozorava na mogući problem sa snabdevanjem.

"Pitanje je kako će Evropa i svet da to rešavaju, na bazi i nekih cena i načina transporta i slično. U Evropi kažu da im nije čak toliko problem ni ta viša cena koliko mogućnost snabdevanja. Znači, tu smo u nekoj realnoj opasnosti da bismo mogli da budemo suočeni sa nemogućnošću dovoženja količina koje su nam potrebne".

Dodatna neizvesnost postoji zbog prekida dotoka ruske nafte Janafom i Družbom, ističu sagovornici UNE. U narednom periodu je, kažu, najbitnije da što je više moguće ublažimo globalne posledice na domaće tržište.

"Jedino što možemo da uradimo kao kratke mere jeste da preko sistema akciza na neki način amortizujemo cene, ali to neće moći večito, a s druge strane da probamo da se nekako preorijentišemo što više na korišćenje drugih vrsti energenata koliko god je to moguće", objašnjava Vasiljević.

Srbija, podsećaju sagovornici UNE, ima naftne rezerve za naredna tri meseca, a hoće li se energetska panika nastaviti, prema njihovom mišljenju, najviše zavisi od toga koliko će potrajati rat koji je gotovo u jednom danu uzdrmao svetsko energetsko tržište. 

Ministarka najavila: Srbija bi oko 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži

Cene goriva u BiH u porastu: Sledi li nestašica?