Sukob na Bliskom istoku ne jenjava, a cene derivata divljaju: Kakve energetske posledice čekaju Balkan?

Rat na Bliskom istoku izaziva zabrinutost u celom svetu zbog globalne krize u snadbevanju energentima.

Posle 9. marta, kada su cene barela naglo skočile i premašile 100 dolara na svetskim berzama, novi veliki skok zabeležen je posle vazdušnog napada u kojem je pogođen iranski petrohemijski kompleks, a Teheran uzvratio masovnim napadima na naftna postojenja u Kataru.

Cene nafte pale i za 10 odsto nakon Trampove izjave: Petodnevna obustava američkih napada

Od ponoći poskupljuje gorivo: Vlada Crne Gore formirala nove cene

Bliskoistočni rat pokrenuo je globalnu energetsku krizu koja preti da prevaziđe onu iz 1973. i 1974. godine. Cena nafte porasla je iznad 116 dolara po barelu, a cene gasa beleže rast od 30 odsto.

Poremećaji na tržištu energenata osećaju se u celom svetu, te tako ne čudi što ankete građana širom sveta pokazuju da su mnogi nezadovoljni cenom derivata i da im to otežava finansije kućnog budžeta.

Ni u Srbiji situacija nije mnogo bolja. Iako su svesni da aktuelne cene diktira stanje na bojištu, vozači se nadaju nižim tarifama. Na srpskom tržištu za sada nema problema, jer državne mere daju rezultate.

Energetičari situaciju na tržištu ocenjuju kao nepredvidivu, upravo zbog toga što cene stalno variraju, i kažu da se nestabilnosti ne vidi kraj.

"Očekivanja o trajanju sukoba su ugrađena u sadašnje nivoe cena na svetskom tržištu i nafte i naftnih derivata i gasa i LNG-a. Na kraju i cene električne energije koja takođe i prati cenu gasa i skače polako. Nije baš ni polako, ali povećava se cena, ako gledamo bliže neke fjučerse recimo za drugi kvartal ove godine. Cena na tom najferentnijem tržištu u Evropi je porasla 20 odsto. Ako gledamo celu sledeću godinu, znači cena isporuke električne energije za 27. godinu, to onda ide i više od toga", objašnjava za UNU stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović i dodao:

Dimitrijev poručio: EU je na kraju reda za ruske energente, čeka ih kriza sa gorivom

„Ono što možemo da konstatujemo - povećanje cene energenata na svetskim tržištima i berzama govori o tome da se ti glavni svetski igrači nastavljaju, da će taj sukob trajati i dalje. Mi smo država koja nema sopstvene rezerve nafte u dovoljnoj količini da bi mogla da zadovolji sopstvene potrebe, oslanjamo se na uvoz. Ukoliko se dešavaju šokovi na svetskom tržištu, mi nemamo neke mere koje mogu to da preduprede, tako da ćemo deliti sudbinu svih drugih država koje nisu bogate mineralnim resursima“.

Ističe kao dobru stvar što se naftni derivati u prethodnom periodu nisu preterano izvozili iz Srbije- Takođe, smatra i da mera poput ograničenja litraže koja može biti sipana na pumpi nije dobra.

„Neke države imaju limitirane količine koje se mogu natočiti u automobilu na pumpi, što nije dobar signal, jer se time šalje poruka da će biti gore i da ne mogu da sipaju gorivao onoliko koliko žele. Zbog toga ljudi pribegavaju pravljenju rezervi goriva, a tada dolazi do nastanka veštačke nestašice“, objašnjava Gavrilović za UNU.

Kina interveniše prvi put od 2013. godine: Uvodi privremene mere za kontrolu cena nafte

Komšiluk se susreće sa istim izazovom kao i Srbija. Vlada Crne Gore formirala je nove cene naftnih derivata, a gorivo će od ponoći biti skuplje za pet do 30 centi. Bosna i Hercegovina i Hrvatska uvele su ograničenja i strože kontrole na pumpama, dok je Slovenija dva puta u tri dana podigla cene goriva.

"Odmah kada je počeo ovaj rat, počele su i gužve na pograničnim prelazima i u tim oblastima - pogotovo sa Austrijom i malo nešto sa Italijom. Zbog toga su cene goriva na auto-putevima i izvan auto-puteva izliberalizovane. Zbog tih gužvi koje u unutrašnjosti Slovenije niste mogli da vidite, počela je da se stvara panika na svim ovim područijima. Samim tim ni trgovci ne mogu da opskrbe gorivom sve benzinske pumpe. Slovenija ima zalihe za oko sto dana, pa pritisak i panika u narodu ne postoji", objašnjava za UNU novinar iz Slovenije Martin Tomažin i dodao:

„Pritisak se stvara zbog situacija u okolnim državama, u Austriji na primer sipaju naveliko gorivo“.

Republika Srpska priprema novi model podrške građanima: Uz račun od goriva biće vraćen deo iznosa

Doktor ekonomskih nauka iz Crne Gore Jovan Rabrenović za UNU kaže da su „građani Crne Gore već prošli kroz sličan scenario devedesetih godina“.

„Sama informacija da će biti nestašice goriva izaziva kod građana neželjena sećanja. U ovom trenutku svima je važno i po kojoj ceni će građani plaćati gorivo. Vlada Crne Gore je uradila dve značajne stvar, prvo su prešli na sedmično obračunavanje cena goriva i drugo, što je građanima važnije, je što je država umanjla akcize za gorivo, što je izazvalo rasterećenje kod građana. Loša vest je da je Crna Gora zavisna od uvoza i da smo podložni svim svetskim dešavanjima u oblasti nafte“, rekao je Rabrenović.

Dok se cene energenata prelivaju na kućne budžete, kraj neizvesnosti još uvek se ne nazire. Koliko je tržište nestabilno pokazuje i vest da je cena nafte pala na oko 100 dolara po barelu posle naredbe Donalda Trampa da SAD obustave planirane napade na pet dana.

Olaki rast i pad cena nafte na svetskom tržištu ponovo je otvorio pitanje energetske ranjivosti čitavog sveta.

Za poljoprivrednike gorivo značajno jeftinije: Vlada odredila cenu dizela, ušteda oko 7.500 evra

Ekonomista Mijušković o energetskoj krizi: Obezbeđene su zalihe, važno je da ne paničimo