Pazite da ne upadnete u zamku: Lažne ponude za posao preplavile LinkedIn - oglasila se kompanija

Prevare sa poslom na LinkedIn-u postale su epidemija bez granica. Prevaranti koriste ekonomsku krizu u kojoj sve veći broj ljudi ostaje bez posla, a lažne ponude za radna mesta do sada su koštale žrtve širom sveta od nekoliko stotina, pa čak do 25.000 dolara pojedinačno. Kriminalci neverovatno uspešno prilagođavaju svoje taktike svakoj državi, od aktuelne ekonomske situacije i kretanja u lokalnoj industriji, do kulture i načina ponašanja.

Iako profesionalna mreža LinkedIn u vlasništvu Majkrosofta omogućava milionima korisnika da stvore poslovne veze, pronađu ili promene radno mesto, ona je postala i lovište za prevarante. U svom izveštaju o transparentnosti za period jul-decembar 2024. godine, LinkedIn je naveo da je identifikovao i uklonio 80,6 miliona lažnih naloga u trenutku registracije, u odnosu na 70,1 milion u prethodnih šest meseci, piše magazin "Biznis i finansije" u svom štampanom izdanju.

Garaže u Beogradu postale isplativa investicija: Cene kao stan u unutrašnjosti - ovde su najskuplje

Kina zapretila kontramerama: Peking kritikovao pooštravanje sajber bezbednosti EU

Prema podacima Federalne trgovinske komisije, u SAD su navodne ponude za posao bile druga najčešća vrsta prijavljenih prevara tokom 2024. godine, nakon lažnih isporuka paketa.

LinkedIn je objavio zvanično saopštenje u kome se tvrdi da stručnjaci u ovoj kompaniji uspevaju da unapred otkriju i uklone čak 99% lažnih naloga, kao i da su ugradili funkcije koje pomažu korisnicima da utvrde koliko su ponude za posao istinite i pouzdane. One uključuju sisteme za verifikaciju i na profilima osoba koje u ime neke kompanije objavljuju konkurse za određenu poziciju, kako bi eventualni kandidati mogli da provere da li to lice zaista radi u konkretnoj firmi i da lakše utvrde njegov identitet.

Takođe, dostupni su filteri za verifikovane poslove i bezbednosne alate, korisnicima se šalju upozorenja za ponude koje deluju sumnjivo i istovremeno je olakšana procedure za prijavljivanje prevara.

Uprkos tome, lažne ponude za radna mesta do sada su koštale žrtve širom sveta od nekoliko stotina, pa čak do 25.000 dolara pojedinačno, a stručnjaci procenjuju da će broj ovakvih prevara rasti usled masovnih otpuštanja u aktuelnoj svetskoj krizi. Prevare su trenutno najraširenije u onim delovima sveta gde je ekonomska situacija posebno teška a legalan sistem zapošljavanja je i sam korumpiran, ili u industrijama koje angažuju najveći broj radnika.

Nasedaju i IT stručnjaci u Indiji

Indija je trenutno jedno od žarišta za prevare preko LinkedIna, naročito IT industrija koja zapošljava milione ljudi i nudi visoko plaćene poslove. Ali, globalna kriza u IT sektoru odrazila se i na indijske kadrove u ovoj oblasti, jer je zbog velikog pada u ponudama stranih tehnoloških kompanija porastao pritisak na domaćem tržištu.

Prevaranti se često predstavljaju kao mentori na LinkedInu, obećavajući kandidatima pomoć pri pronalaženju posla u kompanijama kao što su Meta, Epl, Amazon, Netfliks, Gugl… Varalice glume da se nalaze u prostoriji određene kompanije, čiji logo i izgled kancelarije vešto imitiraju, kako bi delovale što uverljivije kada nude besplatnu „pomoć“ oko sastavljanja radnih biografija i preporuka.

Zatim laskaju kandidatima tokom poziva, tražeći njihove preporuke „sa pet zvezdica“ u zamenu za besplatnu pomoć. Kada prikupe dovoljno pozitivnih recenzija, naplaćuju stotine ili hiljade dolara za naprednije usluge mentorstva ili zapošljavanja.

Prevare oko zapošljavanja u tehnološkom sektoru u Indiji su postale toliko rasprostranjene, da tamošnje vodeće kompanije u ovom sektoru često upozoravaju na njih ljude koji traže posao. Tako firme kao što su Tata grupa i Infosis, imaju posebne odeljke „Upozorenja o prevarama u zapošljavanju“ na svojim zvaničnim sajtovima, u kojima su navedeni saveti za identifikaciju prevaranata.

Nedavno se tim povodom oglasio i američki tehnološki gigant Amazon. Kompanija je upozorila da u Indiji sve više agencija i pojedinaca nude usluge za zapošljavanje IT stručnjaka u toj firmi, tražeći zauzvrat novac, što odmah ukazuje da je reč o prevari jer Amazon ne naplaćuje naknadu ni u jednoj fazi svoje regrutacije za novootvorena radna mesta.

U Keniji ni zvanično nema "besplatnog posla"

U Keniji je situacija još gora, jer je industrija zapošljavanja u velikoj meri neorganizovana i prilično korumpirana i kada je reč o zvaničnim institucijama i službama. Pošto su struktura privrede i obrazovanje stanovništva bitno drugačiji nego i Indiji, najviše se nude lažni poslovi u proizvodnji, posebno u preradi poljoprivrednih proizvoda i u građevinarstvu. Prevaranti uz navodne poslove nude usluge da proces regrutacije za određenog kandidata malo „ubrzaju“ i dostave preporuke „gde treba“, naravno uz određenu nadoknadu.

Pošto mito vrlo često traže i oni koji su zaista nadležni za zapošljavanje u nekoj firmi, a način prijema kandidata u postojećim preduzećima je krajnje netransparentan, granica između pravih i lažnih ponuda za posao je vrlo nejasna. To širom otvara vrata kriminalcima i daje im velike mogućnosti za zloupotrebe. Naime, kod očajnih ljudi koji su nezaposleni neretko i godinama, čak i kada posumnjaju da nešto nije u redu, želja da možda ipak mogu dobiti posao nadvlada strah od prevare.

Varalice to odlično znaju i zato prilagođavaju svoje šeme sistemu zapošljavanja na koji su stanovnici Kenije već navikli, drugim rečima da nema „besplatnog posla“.

Hvatanje za slamku u Nigeriji

Nezaposlenost u Nigeriji je tolika, da mnogi više i ne traže posao u struci, već prihvataju ponude po principu „daj šta daš“. Zato prevaranti u toj zemlji najčešće nude razne poslove za promociju određenih proizvoda i usluga navodnih startap firmi koje „jako brzo rastu“ i „mnogo obećavaju“. Ljudima u potrazi za poslom se pružaju „šanse“ da zarade od kuće radeći takve poslove, uz obećanja da je reč o iznosima koji su iznad proseka u zemlji, te da je moguća isplata i u kriptovalutama.

Osim što od žrtve traže da uplati nadoknadu kako bi ušla na listu za takve poslove, varalice zahtevaju i da im dostavi svoje podatke, kako bi „budućem zaposlenom“ pokazale na konkretnom primeru šta je potrebno da radi. Kada žrtva uplati traženu sumu i dostavi svoje podatke, već sutradan izgubi pristup svom LinkedIn nalogu, a kriminalci koriste njene podatke za lažne preporuke u narednim prevarama. Nije redak slučaj da žrtva nakon toga više nikada ne povrati kontrolu nad svojim nalogom.

Dešava se i da prevaranti traže od pojedinca da postavi njihov oglas na svom profilu, sa obećanjem da će zarada zavisiti od broja pratilaca. Naravno, prethodno mora da dostavi svoje podatke, a kada broj pratilaca počne da raste, kriminalci hakuju korisnikov nalog.

Plati put do nepostojeće firme u inostranstvu

Nasuprot Nigeriji, nezaposlenost u Meksiku je znatno manja, ali više od polovine radnika je angažovano u neformalnim poslovima kao što su samozaposleni ulični prodavci, kućna posluga, nadničari u firmama koje posluju u sivoj zoni… To znači da su dobro plaćeni zvanični poslovi retki, a milioni radnika rade bez socijalne zaštite i bilo ikakve sigurnosti da preko noći neće biti zamenjeni drugima.

Prevaranti to koriste da bi reklamirali lažne formalne poslove, a najveći mamac su navodne otvorene pozicije u međunarodnim kompanijama. Međutim, osoba koja želi da konkuriše za takve poslove, prvo mora da plati put za navedenu destinaciju u inostranstvu, da bi navodno lično obavila intervju sa predstavnicima firme. Kriminalci dostavljaju bankovni račun na koji „kandidat“ treba da uplati određeni iznos u dolarima, a nakon što to učini, prekidaju bilo kakvu komunikaciju.

Tehnološka kompanija Luksoft Meksiko upozorila je javnost na prevarante koji koriste njeno ime da bi namamili žrtve, kao i na pojedince koji se lažno predstavljaju da su zaposleni u toj firmi i traže nadoknade za pomoć u procedurama oko zapošljavanja.

Može li veštačka inteligencija da nas zameni tek tako? Sud u Kini zabranio otpuštanja zbog AI

Uprkos skoku cena goriva Lufthanza smanjila gubitak: Evo kako će to uticati na putnike