Plate i do 3.000 evra, ali radnike čeka pakao: U Hrvatskoj i Crnoj Gori sve manje sezonaca iz Srbije

Sve veći broj ugostiteljskih radnika iz Srbije i ovog leta odlazi na sezonski rad na primorje, gde ih čekaju veće zarade, ali i izuzetno naporni uslovi rada. Potražnja za kuvarima, konobarima i pomoćnim osobljem iz godine u godinu raste, pa su dnevnice i plate dostigle rekordne iznose, dok domaći ugostitelji sve teže uspevaju da zadrže kvalitetne radnike.

Iza atraktivnih sezonskih ponuda često se kriju smene duže od 12 sati, manjak slobodnih dana i veliki pritisak tokom letnjih meseci, posebno za kuvare od kojih direktno zavisi kvalitet usluge i uspeh cele sezone.

Inflacija podigla cenu rada na moru: Satnica za čišćenje apartmana vrtoglavo porasla

Dobre vesti za sezonske radnike: Hrvatska menja Zakon o strancima - najavljene brojne novine

O tome koliko danas vredi iskustvo u ugostiteljstvu, zbog čega radnici masovno odlaze na sezonski rad i može li domaće tržište da odgovori na konkurenciju iz regiona govorili su šef kuhinje Bojan Avramović i menadžer u event industriji Boško Bubanja, dok su se putem video veze u program uključili i sagovornici sa crnogorskog primorja.

Broj radnika koji odlaze je sve manji

Menadžer u event industriji Boško Bubanja ocenio je da je situacija na tržištu rada u ugostiteljstvu i dalje veoma teška, posebno nakon pandemije koronavirusa, ali da se u poslednjih nekoliko meseci primećuju određene promene.

Kako je naveo, danas je ipak nešto lakše pronaći kuvare nego pre dve godine, uprkos tome što je potražnja za radnicima u ovoj oblasti i dalje velika.

Bubanja je ukazao i na pad odlaska radnika iz Srbije na sezonski rad u Hrvatsku. Kako je rekao, prema podacima iz prošle godine broj radnika koji su otišli bio je manji za oko pet odsto u odnosu na 2023. godinu, što je prvi pad nakon šest ili sedam godina konstantnog rasta. Srbija je tako sa drugog mesta po broju angažovanih radnika u Hrvatskoj pala najpre na treće, a prema podacima hrvatskog MUP-a do kraja aprila ove godine i na četvrto mesto.

"Sve više ljudi ostaje ovde, što je dobro i za zemlju i za same radnike, ali i za nas koji se bavimo organizacijom posla", poručio je Bubanja.

Koliko zarađuju Zagrepčani? Objavljena prosečna neto plata za februar

Kuvari u najpovoljnijoj poziciji, konobari najtraženiji

Šef kuhinje Bojan Avramović istakao je da su kuvari danas u poziciji da biraju gde će raditi, jer je potražnja za kvalitetnim kadrom veća od ponude. Kako je naveo, iskusni kuvari više ne pristaju lako na kompromise, već često sami određuju uslove pod kojima će prihvatiti posao.

"Danas kuvari ne samo da mogu da biraju, nego često i diktiraju uslove. Dolaze sa jasno određenom cifrom ispod koje ne žele da rade, a na poslodavcu je da to prihvati ili ne", rekao je Avramović.

Govoreći o stanju u struci, ukazao je i na veliku fluktuaciju radnika u ugostiteljstvu. Prema njegovim rečima, retki su kuvari koji u istom restoranu ostanu duže od pet ili sedam godina, bez obzira na iskustvo i kvalitet rada. Zbog toga su preporuke, reputacija i profesionalni odnos prema poslu postali važni gotovo koliko i samo kulinarsko umeće, naročito kada je reč o odlascima usred ili pred samu sezonu.

Menadžer u event industriji Boško Bubanja ocenio je da tokom letnje sezone gotovo da nema ugostiteljske pozicije koju je lako popuniti, jer se sa rastom sezonskih poslova povećava i potreba za radnicima. Kako je naveo, dodatnu konkurenciju stvaraju letnji objekti, bazeni, Ada Ciganlija, ali i planinski centri koji poslednjih godina rade i tokom leta.

Prema njegovim rečima, trenutno su najtraženiji konobari, pre svega zato što ih u svakom ugostiteljskom objektu ima najviše. Odmah iza njih su higijeničari i pomoćno osoblje, kako u restoranskom delu, tako i u kuhinji.

Zarada i do 200.000 dinara mesečno: Ovo su najtraženiji dodatni poslovi u Srbiji pred leto

Crna Gora: Kuvari mogu da zarade i 1800 evra, a šefovi 3000

Vladimir Marković, menadžer jednog restorana u Budvi i profesor ugostiteljstva u budvanskoj srednjoj školi, izjavio je da se ugostiteljstvo u regionu suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, dok sve više radnika odlazi ka zapadnoj Evropi u potrazi za boljim uslovima rada i većim platama.

Govoreći o zaradama na crnogorskom primorju tokom letnje sezone, Marković je naveo da kuvari u toploj kuhinji mogu da zarade između 1.500 i 1.800 evra mesečno, dok plate šefova kuhinja idu i do 3.000 evra. Konobari za rad u jednoj smeni, uz slobodan dan, mesečno zarađuju između 800 i 1.000 evra.

Sve manje sezonskih radnika iz Srbije u Crnoj Gori

On je istakao da Crna Gora danas ima sve manje sezonskih radnika iz Srbije, pa ugostitelji radnu snagu sve češće traže u zemljama poput Azerbejdžana, Turske i Meksika.

"Crna Gora traži radnike iz regiona, a region gubi ljude prema zapadnoj Evropi. To je zapravo suština", rekao je Marković.

Treba li Srbija da ukine "minimalac"? Stručnjaci upozoravaju na opasan scenario i sivu ekonomiju

Prema njegovim rečima, danas ni visoka plata više nije presudna za zadržavanje kvalitetnih radnika, jer zaposleni očekuju i slobodne dane, kvalitetan smeštaj i bolje uslove rada.

"Svaki radnik koji ima status ozbiljnog ugostiteljskog radnika može da radi gde god želi", rekao je Marković.

On je upozorio i da mladi u regionu ugostiteljstvo uglavnom doživljavaju kao privremen posao, a ne kao ozbiljnu karijeru, zbog čega interesovanje za ugostiteljske škole opada.

Sve manje Srba je i u Hrvatskoj

Predsednica Udruženja ugostiteljskih delatnosti Hrvatske gospodarske komore Jelena Tabak izjavila je da Hrvatskoj godišnje nedostaje oko 35.000 radnika u ugostiteljstvu i turizmu, zbog čega sezona više ne može da funkcioniše bez stranih radnika.

Kako je navela, radnici iz Srbije i dalje odlaze na hrvatsko primorje, najčešće na ostrva i turistička mesta u srednjoj Dalmaciji, ali ih je poslednjih godina sve manje.

"Evidentno je da smo taj bazen istrošili ili su potrebe porasle, pa nema dovoljno više radnika iz Srbije ili Crne Gore", rekla je Tabak.

Zadovoljni kod kuće, "odjavljeni" na poslu: Neviđeni paradoks zaposlenih u Srbiji

Dodala je da sezonski radnici iz Srbije uglavnom odlaze na more zbog zarade i intenzivnog rada tokom dva ili tri meseca, nakon čega se vraćaju kući sa značajnom ušteđevinom. Govoreći o tržištu rada, Tabak je ocenila da je danas možda čak lakše pronaći kuvare nego konobare, jer je profesija kuvara poslednjih godina postala popularnija i privlačnija mladima.

"Sa konobarima imamo mnogo veći problem",rekla je Tabak i dodala da mladi uglavnom biraju IT i kancelarijske poslove, dok ih za ugostiteljstvo najčešće motivišu dobra zarada i bakšiš tokom sezone.

Ona smatra da posao konobara danas zahteva mnogo više znanja i veština nego ranije.

"Vi morate biti psiholog, morate biti fizički izdržljivi, morate znati mnogo o hrani i vinima", poručila je Tabak.

Dodala je i da mladi ugostiteljstvo danas uglavnom vide kao privremen posao ili način da zarade tokom školovanja, a ne kao dugoročnu karijeru. Govoreći o sezonskim zaradama, Tabak je naglasila da visoke plate često ne prikazuju realnu sliku, jer sezonski rad podrazumeva veliki broj radnih sati i veoma naporan tempo rada.

Šta se dešava sa kreditom ukoliko izgubite posao? Ovaj mehanizam štiti i vas i banku

Pazite da ne upadnete u zamku: Lažne ponude za posao preplavile LinkedIn - oglasila se kompanija