Istorijska odluka u Španiji: Barselona zabranila iznajmljivanje stanova turistima

Gradonačelnik Barselone Haume Kolboni predstavio je plan u junu 2024. godine: grad će prestati da izdaje nove dozvole za turističke apartmane, a nijedna od postojećih 10.101 licenci neće biti obnovljena nakon isteka. Vlasnici nekretnina pokušali su da ospore odluku na sudu, ali je u martu 2025. godine Ustavni sud Španije odbio njihove žalbe i dao Barseloni puno zakonsko ovlašćenje da sprovodi mere. Zabrana je sada zvanično stupila na snagu.

Razlog je stanovanje. Tokom protekle decenije, kirije u Barseloni su porasle za 68 procenata, dok su cene nekretnina skočile za 38 procenata. Stanovnici, posebno mlađa generacija, postepeno su istiskivani iz naselja gde su kratkoročni zakupi preuzeli čitave zgrade. Grad je zaključio da je granica dostignuta.

Putno osiguranje se menja, čitajte "sitna slova": Evo šta više ne pokriva standardna polisa

Ako kolima idete u Grčku, ovo morate da znate: Zbog znaka koji mnogi vozači ignorišu kazna 350 evra

Šta se menja za posetioce?

Posle 2028. godine više neće biti moguće iznajmiti ceo stan za kratak boravak u Barseloni. Hoteli, hosteli i licencirani pansioni će nastaviti da rade, ali era rezervacije stana u Ešampleu ili Gotičkoj četvrti putem Airbnb-a se bliži kraju.

Barselona je prvi veliki evropski grad koji je otišao tako daleko. Drugi gradovi, poput Londona i Pariza, ograničavaju broj noćenja koja se mogu iznajmiti godišnje, dok Barselona ukida ceo model.

Nakon decenije neumornog promovisanja svog živog mediteranskog identiteta, gradske vlasti su imenovale čoveka čija je misija da kaže: „Dosta“. Njegov cilj, kaže on, je da vrati najvažnije delove grada njegovim stanovnicima.

Prošle godine, Barselona je privukla 26 miliona posetilaca, što je povećanje od 2,4 procenta u odnosu na 2023. godinu. Imenovanje Hosea Antonija Doneira za prvog gradskog komesara za održivi turizam označava značajnu promenu u razmišljanju – od viđenja turizma kao isključivo pozitivne sile do uverenja da on otuđuje građane i potkopava identitet katalonske prestonice.

„Stigli smo do kraja puta. Barselona je dostigla maksimalan broj turista koje može da primi“, rekao je za Gardijan. „Ne želimo više turista, nijednog, ali moramo da naučimo da upravljamo onima koje već imamo.“

Biće potrebno vreme da se oseti puni uticaj promena koje Doner zagovara. Kakve god da su namere grada, mnoge zainteresovane strane – od luke i aerodroma do avio-kompanija, hotelijera i turističke industrije, koja se vodi logikom da je „veće uvek bolje“ – možda ne dele istu viziju.

Ali njegove ambicije ne ostavljaju mesta sumnji. One uključuju pokušaj spasavanja legendarne barselonske pijace La Bokerija, simbola svega što je masovni turizam učinio identitetu grada.

EES sistem napravio haos na granicama: Hrvatska već oseća posledice pred letnju sezonu

La Bokerija, nekada obavezno mesto za kuvare i gurmane, godinama je praktično izgubljena za većinu lokalnog stanovništva. Doner kaže da će biti vraćena svojoj prvobitnoj nameni kao pijaca sveže hrane, a ne kao mesto za uličnu hranu i grickalice za poneti. Takva prodaja, koju podržava većina vlasnika tezgi, biće zabranjena.

„Za godinu dana videćete novu Bokeriju“, kaže Doner.

Pokušaj Barselone da ograniči broj posetilaca počeo je 2017. godine moratorijumom na izgradnju novih hotela u centru grada. Ali taj potez je u velikoj meri poništen eksplozivnim rastom kratkoročnog iznajmljivanja turističkih apartmana putem platformi poput Airbnb-a.

Do 2028. godine, svih 10.000 legalnih turističkih apartmana u Barseloni biće zatvoreno, a gradski zvaničnici se nadaju da će se većina ovih nekretnina vratiti na tržište dugoročnog iznajmljivanja i pomoći u ublažavanju stambene krize.

Doner priznaje da se sličan scenario nije ostvario u Njujorku, koji je efikasno zabranio turističke apartmane 2022. godine bez značajnog pada cena iznajmljivanja. Međutim, on kaže da Barselona priprema mehanizme za podsticanje vlasnika da vrate svoje nekretnine na lokalno tržište.

„Trenutno, stambeni fond raste za oko 2.000 kuća godišnje“, kaže on. „Ako možemo da vratimo tih 10.000 turističkih apartmana na tržište nekretnina, to je ekvivalent pet godina rasta.“

Doner, elokventni profesor sa sklonošću ka tartanskim prslucima, pridružio se gradskoj vlasti sa Univerziteta u Đironi, gde je vodio institut za istraživanje turizma. On kaže da nove politike nisu usmerene samo na smanjenje broja posetilaca, već pre svega na promenu njihovog profila i ponašanja.

Oko 65 odsto posetilaca Barselone dolazi na odmor, dok ostatak čine poslovni putnici i, kako ih Doner naziva, „kulturni posetioci“ – ljudi koji dolaze zbog muzeja, arhitektonskih i muzičkih festivala.

Cilj je smanjiti broj tradicionalnih turista koji dolaze u odmor kako bi se postigla ravnoteža između njih, kulturnih posetilaca i poslovnih posetilaca. Među merama je smanjenje broja terminala za kruzere sa sedam na pet, iako će grad i dalje primati više od tri miliona putnika sa kruzera godišnje.

Takvi posetioci, tvrdi Doner, troše vrlo malo van broda i „stvaraju više problema nego koristi“.

Ograničenja neće posebno uticati na sedam miliona jednodnevnih izletnika koji svake godine dolaze autobusom. Grad je stoga povećao cene parkiranja i usmerio autobuse ka perifernim područjima kako bi smanjio njihov broj u centru.

Oko polovine turista u Barseloni je već posetilo grad i videlo glavne znamenitosti, pa Doner planira da ih podstakne da idu na jednodnevne izlete van centra ili da posete područja poput Monžuika - velikog parka sa nekoliko muzeja, ali gotovo bez stalnih stanovnika.

„Ne želimo da podstičemo turizam u područjima koja nisu pripremljena za to i gde bi to moglo izazvati probleme“, kaže on.

Istovremeno, Barselona ponovo pooštrava mere protiv antisocijalnog ponašanja, uključujući zabranu organizovanog obilaska pabova. „Nismo zainteresovani za ovu vrstu turizma i želimo da nestane“, kaže Doner.

Grad takođe planira da deo prihoda od povećane turističke takse iskoristi za obnovu lokalne trgovine u centru grada, kojom sada dominiraju prodavnice suvenira, prehrambene prodavnice i prodavnice kanabisa.

Takve inicijative će nesumnjivo biti dočekane sa skepticizmom. Ideja „kvaliteta iznad kvantiteta“ nije nova, čak i ako to nisu bile Donerove reči. Ipak, on i njegovi saveznici veruju da nakon tri decenije turističkog buma, ravnoteža konačno počinje da se prevagnu u korist stanovnika Barselone.

„Mnogi građani osećaju da centar grada više ne pripada njima“, kaže Doner.

Da li bi on mogao biti čovek koji će im ga vratiti?

Letovanje pod naplatnim rampama: Koliko zaista košta put automobilom iz Srbije do Grčke

Olakšanje za turiste iz Srbije: Bez pune primene EES sistema na grčkoj granici tokom leta