More nikad skuplje: Ukoliko ne uplatite na vreme, čeka vas ozbiljan udarac na budžet

Dok se prvi prolećni zraci sunca u Srbiji još uvek bore sa košavom, za prosečnog srpskog turistu pravi "toplotni talas" stiže u vidu hladne računice. 

Uz inflaciju koja je "pojela" deo kupovne moći i cene aranžmana koje u špicu sezone ne opraštaju oklevanje, opcije za one koji se ne odriču mora su poprilično jednostavne - ili ćemo na vreme štedeti ili letovati na rate.

Ovde ćete sasvim sigurno čekati: Veliki broj kašnjenja na aerodromima, ovi gradovi prednjače

Poskupljuju karte, broj letova se smanjuje: Avio-kompanije uvode nove mere zbog rasta cena goriva

"Ja po završetku letnje sezone i povratku sa mora ne smem ni da pomislim na iduću sezonu, a kamoli da počnem da štedim! Kao majka školske dece, umesto o moru razmišljam o knjigama, sveskama, torbama i odeći koji će biti neophodni već od septembra. Zato mi se sve svede na to da na more idemo preko sindikata na rate ili da ne idemo uopšte", navodi svoju računicu jedna Beograđanka za Blic.

Da nije usamljena u razmišljanju, govori primer Novosađanina koji sa petočlanom porodicom letuje "na kredit".

"Uz postojeće finansijske obaveze i mesečne izdatke, ne smem ni da pomislim na opciju da odvajam mesečnu sumu za letovanje. Nije da nismo imali pokušaja, ali taj novac se nekako uvek nenamenski izvuče. Ili će se desiti neki kvar na automobilu, pa će morati da se plati iz "šteka" ili će biti u pitanju neki drugi iznenadni trošak. Kako god bilo, novac se izvuče kao da je namagnetisan", komentariše on bez zadrške.

Ko rano rani, uštedu (ne)zgrabi

Ako govorimo o ranim rezervacijama i takozvanim "first minute" ponudama, brojke govore da ušteda zaista može da se napravi, ali za izbor takvog putovanja, novac praktično moramo imati u celosti već u aprilu.

"Letnja sezona 2026. je u prodaji još od novembra 2025. godine, kada smo objavili programe i otvorili "First Minute" ponude. Veliki broj putnika je iskoristio ove pogodnosti, te je značajan procenat njih već u procesu otplate ili je u celosti izmirio svoje aranžmane. Istovremeno, deo putnika se opredeljuje za standardni model plaćanja, koji podrazumeva avans u iznosu od oko 40 odsto, dok se preostali iznos izmiruje najkasnije do 15 dana pre putovanja", navodi za "Blic Biznis" portparol turističke agencije "KonTiki", Andrej Todorović.

Kako dodaje, primećuje se jasan trend ranijeg donošenja odluka o putovanjima.

"Trenutna popunjenost kapaciteta na svim destinacijama kreće se između 35 i 37 odsto, što je na nivou prethodne godine, uz blago odstupanje, dok je u odnosu na 2024. godinu (koja se smatra jednom od najuspešnijih sezona u poslednjih deset godina) i dalje nešto niža. Naši putnici sve više usvajaju navike evropskih i svetskih turista, koristeći prednosti ranih rezervacija, pre svega povoljnije cene, ali i veći izbor raspoloživih kapaciteta", objašnjava Todorović.

Kada je reč o načinu plaćanja, najveći broj putnika i dalje preferira gotovinsko plaćanje, dodaje on.

"Naravno, dostupni su i različiti modeli odloženog plaćanja, uključujući čekove i administrativne zabrane. U narednom periodu planiramo i uvođenje opcije online plaćanja, što će dodatno olakšati proces rezervacije i učiniti ga dostupnijim većem broju putnika", najavljuje.

Todorović kaže da je Turska već godinama ubedljivo na prvom mestu među putnicima, dok slede Grčka, Egipat, kao i mediteranske destinacije poput Španije i Italije.

Iako putnici i dalje biraju hotele istog ili sličnog kvaliteta kao ranijih godina, primećuje se promena u trajanju boravka — sve je više onih koji svoje ranije desetodnevne odmore zamenjuju sedmodnevnim aranžmanima, kao vid prilagođavanja budžetu.

Danak neiskustvu

Finansijski stručnjak i urednik portala Kamatica Dušan Uzelac, stvari su poprilično jasne: onaj ko na vreme štedi, on će ići na letovanje, dok onaj koji to ne čini - ili neće ići ili će biti prinuđen da podigne kredit.

"Nije nikakva tajna da ljudi koji nemaju naviku da odvajaju novac za štednju često budu primorani da podižu kredite i na taj način troše svoj novac iz budućnosti, čega možda nisu svesni. Nemaju naviku odvajanja novca sa strane, ali su i te kako redovni u izmirivanju obaveza prema banci kada dođe na naplatu mesečna rata", navodi Uzelac.

Prema njegovim rečima, građani Srbije su generalno odgovorni, bilo da je reč o odvajanju novca sa strane ili o otplati uzetih kredita.

Ne postoji, navodi dalje, neka zvanična statistika koja bi nam mogla reći koliko ljudi na letovanja odlazi putem kredita, a koliko njih ima unapred ušteđeni novac za tu priliku, ali su obe kategorije generalno odgovorne u svojim navikama koje se tiču novca.

"Znate kako, zavisi i šta za nekoga predstavlja letovanje. Da li je to isključivo odlazak na more ili ne? Da je reč o individualnoj kategoriji govori i jedan apsurd koji možda prolazi neprimetno, a to je da naši ljudi koji žive na primer u Abu Dabiju letuju u Srbiji", objašnjava naš sagovornik.

Shodno tome, teško je generalizovati navike srpskih turista.

Kakve smo štediše?

Prema rečima ovog finansijskog stručnjaka, tip štednje se bira prema sopstvenim afinitetima.

"Neko ne veruje sopstvenoj ženi, pa će novac čuvati ispod svog jastuka. Drugi ne veruje banci, ali će novac čuvati u bankarskom sefu, a treći ne veruje novcu pa će ga čuvati u zlatu. Jedini savet koji se može dati jeste da novac koji štedimo treba da nam bude lako dostupan", navodi Uzelac.

On dodaje da, kada je reč o namenskoj štednji (za letovanje na primer), reč je o novcu koji nema današnju upotrebu, ali ima svoj zadatak u budućnosti. Sve preko toga ne treba nikada držati bez upotrebe duže od 6 meseci do godinu dana, već investirati u nešto, jer će u suprotnom propasti.

"Inflacija govori o tome, a ne ja", zaključuje kratko sagovornik "Blic Biznisa".

Kako za gotovo sva životna pitanja imamo novostečenu naviku da konsultujemo veštačku inteligenciju, evo šta bi bio njen predlog za štednju tročlanoj porodici sa prosečnim primanjima u Srbiji.

Za primer je uzeta Grčka kao destinacija (npr. Halkidiki ili Olimpska regija), sa terminom putovanja u avgustu kada je pik sezone i najjače su cene. Za smeštaj je predviđen najam apartmana (oko 850 evra), a dodatni troškovi su prevoz (oko 250 evra), kao i troškovi na licu mesta - hrana, ležaljke, izleti (oko 700 evra).

"Ako porodica počne da štedi od prve januarske plate, imaju tačno 8 meseci do polaska", promućurno kaže AI.

Ipak, računica veštačke inteligencije često se sudara sa onom životnom - jer dok AI sabira evre, mnogi građani još uvek u januaru sabiraju troškove slava, praznika i grejne sezone, ostavljajući štednju za more za neko "bolje sutra" koje obično zakuca na vrata baš u aprilu.

Na kraju, slika prosečnog srpskog turiste u aprilu 2026. godine je mozaik discipline i snalažljivosti. Dok trećina putnika već mirno spava sa isplaćenim aranžmanima u džepu, ostali se suočavaju sa "namagnetisanim" novcem koji iz novčanika izvlače nepredviđeni troškovi i svakodnevica.

Podatak da se sve više putnika odlučuje za sedmodnevne aranžmane umesto dosadašnjih desetodnevnih, jasno ukazuje na to da se od mora ne odustaje, ali da se kaiš steže tamo gde najmanje boli – na dužini boravka, a sve kako bi se sačuvao kvalitet usluge.

Uskoro lakše putovanje u EU sa kućnim ljubimcima: UNA proverava šta očekuje vlasnike

Kolaps na aerodromima: Lufthanza otkazala stotine letova zbog štrajka 20.000 zaposlenih