Automehaničari, električari, elektroničari: UNA pita - koliko Srbiji fali "doktora" u auto-moto servisima?

Nije retka pojava kod nas u Srbiji da češće na pregled vodimo svoje automobile nego što sami odlazimo kod doktora. Štaviše, često za proveru našeg zdravlja koristimo i internet, koji je za nas veći poznavalac medicine od bilo kog lekara, dok za našeg ljubimca tražimo pomoć kod pravih stručnjaka - "doktora" za četvorotočkaše, ali i dvotočkaše.

Na stranu koliko je normalno to što za sebe pretražujemo internet, a svoje automobile ili motocikle vozimo u servis, vesti o bezbednosti saobraćaja na našim putevima, broju nesreća, broju poginulih i povređenih, koje se objavljuju svakodnevno, ukazuju da verovatno ni njih ne vodimo dovoljno kod "doktora". 

Otvorite četvoro očiju: UNA otkriva kako da prepoznate razliku između ilegalnih i legalnih auto-servisa

Koji automobili su najjeftiniji za održavanje: Razmislite dobro pre kupovine, isplatiće vam se

Da, jeste ljudski faktor glavni uzrok kad je reč o saobraćajnim nesrećama - u smislu neprilagođene brzine, vožnje pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci - ali ljudski faktor je i kada ne servisirate svoje vozilo redovno, što i te kako utiče na bezbednost u saobraćaju.

U vezi sa tim, postavlja se opravdano pitanje - imamo li mi dovoljno servisa i pravih majstora koji će da se ispravno brinu o našim vozilima? Ako sami niste čekali po nedelju dana, pa i duže, da vam poprave automobil ili motocikl, onda sigurno znate nekoga ko je prošao kroz takvu golgotu. 

U suštini, očito je i ako vam niko stručan ne kaže - čak i da ima dovoljno auto-moto servisa, majstora sigurno fali. 

No, da ne bismo mi tražili po internetu i samoproklamovalli svoju "stručnost" po tom pitanju, odlučili smo da ipak o tim stvarima razgovaramo sa pravim stručnjacima - sagovornici UNE bili su Aleksandra Milić, rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije i generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović.

Ko će ih servisirati: 97% mehaničara ne zna da izvrši osnovne popravke na električnom vozilu

Kakva je trenutna situacija na tržištu rada kada pominjemo mehaničare, dijagnostičare, električare ili elektroničare? 

"Primetno je da postoji nedostatak kvalitetnih kadrova u ovoj oblasti i da postoji jedan, da kažem, opšti trend - da se sve manje mladih ljudi opredeljuje za ovaj životni poziv. Čak se na tržištu polako govori i o uvozu radne snage za ova zanimanja. Upravo iz tog razloga smo mi kao Asocijacija uvoznika vozila i delova (čije su članice kompanije koje se bave ne samo uvozom i prodajom vozila, nego i njihovim održavanjem) uz podršku Privredne komore Srbije, odlučili da kroz ovu inicijativu predstavimo sve pozitivne strane ove profesije i da razbijemo jedan stari mit o majstorima kao osobama koja rade u nekakvim neadekvatnim, nehigijenskim uslovima. To zanimanje je danas jedna dobra kombinacija majstorskog zanata i visoke tehnologije i predstavlja dobar izbor za sve mlade ljude koji imaju sklonosti ka tehnici i tehnologiji. Pruža velike mogućnosti napredovanja i usavršavanja kroz mogućnost nadprosečne i dobre zarade", kaže Ćorović. 

Koliko je država prepoznala potrebu za ovim profilom radnika na našem tržištu i da li nešto preduzima po tom pitanju?

"Kroz program dualnog obrazovanja Privredne komore Srbije, učenici srednjih usmerenih škola imaju priliku da se već tokom školovanja upoznaju sa praktičnim delom ovog posla, steknu neophodna znanja i nakon završetka školovanja obezbede sebi dobar i siguran posao. Mi kao Asocijacija apsolutno podržavamo ovaj program Privredne Komore Srbije, a naglasio bih da neke od naših članica aktivno učestvuju u njegovom sprovođenju", kaže Ćorović.

Zašto osmaci da se odluče baš za pomenuta zanimanja - šta im je potrebno za upis na ove obrazovne profile i koliko traje školovanje?

"Školovanje za obrazovne profile iz oblasti autoindustrije donosi učenicima priliku da ovladaju praktičnim znanjima i veštinama koje će ih činiti konkurentnijim na tržištu rada, naročito u budućnosti pred nama. Učenici će, učenjem kod poslodavaca u realnom radnom okruženju, imati priliku da 'dožive' promene u automobilskoj industriji koje se gotovo svakodnevno dešavaju i tako sebi omoguće sticanje primenljivih znanja, ali i brz pronalazak radnog mesta nakon školovanja, kao i lakšu transformaciju iz polja obrazovanja u svet rada. Transformacije na polju poslovanja autoindustrije su velike, tako da će u budućnosti biti potrebno dosta kvalifikovanog kadra koji će moći da odgovori novim zahtevima, što je sigurno pravi izazov za nove generacije učenika koje dolaze, ali i šansa za velika ostvarenja", ističe Ćorović. 

Saveti zlata vredni: Direktorka OŠ Skadarlija objašnjava osmacima kako da prođu kroz malu maturu

Školovanje za pojedine profile traje tri godine (mehaničar motornih vozila, autoelektričar), dok za neke profile traje četiri godine (elektrotehničar za elektroniku na vozilima, mašinski tehničar motornih vozila). Procedura upisa za dualne obrazovne profile se ne razlikuje od upisa za srednje škole u kojima se nastava realizuje po klasičnom modelu. 

UNA istražuje: Zašto deca ne žele da budu zanatlije?

"Kada učenik sazna koliko je ukupno poena osvojio na završnom ispitu, očekuje ga popunjavanje liste želјa (maksimalno 20), nakon čega sledi raspoređivanje u neku od srednjih škola. Dualno obrazovanje je deo formalnog sistema obrazovanja i predstavlјa model u kom se teorijska znanja stiču u školi, dok se praktična znanja i veštine stiču upravo kod poslodavca, u realnom radnom okruženju. U zavisnosti od razreda koji pohađa, učenik provodi kod poslodavca jedan, dva ili tri dana nedelјno, što je utvrđeno planom i programom nastave i učenja za svaki obrazovni profil", kaže rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije Aleksandra Milić i dodaje: 

"Deo učenja kroz rad može da se realizuje i u školi i u trening centru kroz simulaciju radnog okruženja, u skladu sa planom i programom nastave i učenja, odnosno ukoliko ga kod poslodavca nije moguće ostvariti u celini. U školi može da se realizuje najviše 25%, a u trening centru najviše 30% časova učenja kroz rad predviđenih planom i programom nastave i učenja. Takođe, postoji i klasičan model obrazovanja koji se razlikuje od dualnog. U klasičnom obrazovanju učenik može provoditi u kompaniji 25% časova od ukupnog broja časova stručnih predmeta (2-3 nedelјe godišnje), dok u dualnom provodi najmanje 75% (1,2 ili 3 dana nedelјno)", istakla je Milićeva.

Dualno obrazovanje se širi u Srbiji: UNA je pitala koje su prednosti za učenike i poslodavce

Koliki je značaj obrazovanja većeg broja radnika ovih profila u kontekstu modernizacije sveta, odnosno autoindustrije - pojave "pametnih" automobila, bez vozača, uz nove tehnologije - koliko će to "zakomplikovati" obrazovanje i imaju li đaci u Srbiji mogućnosti da uče o tome?

"Sistem obrazovanje je ključan u procesu transformacije koji se dešava u automobilskoj industriji, ali i ostalim granama privrede, kako bi stvorio kvalifikovan kadar koji će se uspešno nositi sa svakodnevnim promenama koje se dešavaju na tržištu rada. Škole moraju da budu spremne da idu u korak sa privredom i da prilagođavaju planove i programe nastave i učenja, kako bi i učenicima omogućile da stiču kompetentna znanja i veštine, koja su neophodna u svetu svakodnevnih promena. Kadar koji će imati dovoljno znanja biće (i već je) jako cenjen na tržištu, tako da celokupno društvo mora da ima svest i viziju o tome da su potrebne i promene u obrazovnom sistemu. Iz tog razloga, trenutno se pripremaju izmene i dopune prosvetnih zakona, koje će između ostalog imati i svrhu prilagođavanja školskog sistema zahtevima privrede", istakla je Milić.

Sve više automobila sada može koristiti Samsung telefone kao ključeve

Zanatlije nam potrebne kao hleb naš nasušni, ali ih nema - UNA je istraživala u čemu je problem

Šta onda možemo da očekujemo u budućnosti - da li će vlasnici dovoziti autonomna vozila u servis, ili će ona sama tamo da dolaze kad ustanove da nešto nije kako treba?

"U idealnom svetu, autonomna vozila će sama dolaziti na servis čim primete da nešto nije u redu. A ako baš postanu tvrdoglava, verovatno ćemo morati da ih zovemo i ubeđujemo kao što sada radimo s vozačima: 'Molim vas, dođite na redovan servis, stvarno vam treba!' Nadam se samo da neće tražiti drugo mišljenje na internetu pre nego što dođu", zaključio je kroz osmeh Boris Ćorović.

Srpskim kupcima električna vozila nisu bila "prvi izbor": UNA proverava - kako će biti 2025. godine?

Stručnjaci iz sveta automobila za UNU govore o budućnosti: Kako dalje, Srbijo - na struju ili dizel?