Da li ste i vi dali "tihi otkaz"? UNA otkriva kako gubitak motivacije na poslu narušava vaše mentalno zdravlje

Sve je više zaposlenih koji formalno ostaju na poslu, ali su suštinski već otišli. Ne daju otkaz, ali rade isključivo ono što moraju – bez motivacije, inicijative i želje za razvojem. 

Ovaj fenomen, poznat kao "tihi otkaz", postaje sve prisutniji i ostavlja ozbiljne posljedice: pad produktivnosti, narušene odnose u kolektivu i sve veće probleme sa mentalnim zdravljem zaposlenih.

Na posao čekaju deceniju: Više od 66.000 građana Srbije ne može da se zaposli godinama

Šta vam poslodavac možda ne govori: Imate pravo na pet dana plaćenog odsustva, ali samo u ovim slučajevima

UNA istražuje: Da li klasični oglasi za posao odlaze u prošlost i kako poslodavci danas biraju radnike?

Takozvani "tihi otkaz", globalni je trend koji se prvi put masovno pominje početkom 2020. godine, a naročito od 2022, kada je postao viralan na društvenim mrežama. Prati ga stav o angažmanu samo onoga što je u okviru opisa posla, bez prekovremenog rada i stalnog pritiska.

Stručnjaci objašnjavaju da se ovaj stav pojavljuje zbog nezadovoljstva zaposlenih, pri čemu dolazi do manjka motivacije, pada koncentracije ali i do opšte nezainteresovanosti. 

Vremenon, kažu, ovaj osećaj može da dovede i do ozbiljnijih mentalnih posledica.

"Kada čovek ima takav doživljaj da nema smisla to što radi, onda se vremenom javlja neka nezigniranost, može da dođe i do pojave depresivnosti, pogotovo kada ove potrebe nisu zadovoljene. To može da se odrazi u tom smislu, ta depresivnost ne mora da bude neka klinička ili jaka, ali može da bude na nekom blagom nivou koji prožima u život ljudi mesecima, pa i duže", objašnjava za UNU psiholog i psihoterapeut Danijela Vojinović.

Stručnjaci objašnjavaju da kako bi ovakav osećaj sprečili u startu, veoma je bitno da probleme koje imamo na poslu podelimo sa poslodavcima, jer čutanje i ignorisanje retko kada menja ovu situaciju, a može da šteti i na mentalnom nivou.

Telefon nam remeti fokus i koncentraciju: UNA pita da li zbog beskrajnog skrolovanja gubimo duboku pažnju

Manje oglasa za posao u Srbiji nego 2024: Ko se i dalje najviše traži i gde su plate najveće?

Tihi otkazi se ne čuju, ali se osećaju, u rezultatima, odnosima i atmosferi na radnom mestu. Ostaje pitanje da li poslodavci prepoznaju problem na vreme i kako se sa njim zaista bore.

Jer je upravo odgovornost i na njima. Najvažnije je, kao i kod svakog problema, da se uoči na vreme.

"Nažalost postoji veliki broj kompanija koje se još uvek ne zabavljaju ovim problemom, odnosno uvide da postoji problem tek kada je kasno, odnosno kada dođe do samog otkaza i eto zaposleni najavi sam otkaz. Tako da, s tim u vezi neke novije metode su i dalje da je ključ u toj direktnoj komunikacija, odnosno da se sve metode svode na to da se otvoreno priča sa zaposlenima", navodi za UNU Darija Gazivoda iz ljudskih resursa (HR).

Stručnjaci objašnjavaju da ovaj trend nagoveštava da poslodavci koji ne prate promene u očekivanjima zaposlenih, rizikuju manji angažman i nižu produktivnost. 

Zbog toga otvoren dijalog, motivacija i prilagođeni uslovi rada postaju ključni za zadržavanje zaposlenih i kvalitetan radni učinak.

UNA istražuje: Koliko ćemo odmarati u 2026. godini, pogledajte detaljni spisak slobodnih dana

Polovina zaposlenih u Srbiji planira promenu posla: Turinski za UNU objašnjava šta je radnicima najvažnije