Da li znate šta je mikrošifting? Sve više mladih se odlučuje za ovaj vid zaposlenja

Nakon perioda u kojem su mnogi tražili sigurnost u poznatom poslu ili privremeno uzimali predah od karijere, danas se sve više ceni potpuna fleksibilnost – mogućnost da se rad prilagodi ličnim potrebama i životnom ritmu. Zato novi trend, mikrošifting, pomaže radnicima da povećaju produktivnost, i na poslu i u privatnom životu.

Mnogima fleksibilnost posla najvažnija

Radna mesta postala su znatno otvorenija od pandemije, a hibridni rad danas je praktički postao norma koju većina ljudi pozdravlja.

Privredna komora Srbije: Veštačka inteligencija oduzima repetitivne poslove, na udaru HR sektor

Objavljena lista deset najtraženijih zanimanja na svetu: Za pojedine profesije ne treba veliko iskustvo

"Radna mesta više nisu tako kruta i struktuisana kao nekada", kaže Peter Duris, izvršni direktor i osnivač alata za karijeru Kickresume, dodajući da je fleksibilnost "jedna od najčešćih i najtraženijih pogodnosti na poslu".

Istraživanje The Chartered Institute of Personnel and Development otkrilo je da 80 posto zaposlenh veruje da je fleksibilnost posla pozitivno uticala na njihov kvalitet života, dok trećina smatra da je poboljšala i njihovu karijeru. Zvuči kao idealna situacija, zar ne? Zato ne čudi što ljudi idu korak dalje.

Šta je mikrošifting?

Taj novi korak naziva se mikrošifting - rad u kraćim, nelinearnim blokovima kako bi se povećala produktivnost. To može izgledati tako da radite nekoliko sati ujutro, uzmete dužu pauzu za obavljanje privatnih obaveza, a zatim se vratite poslu kasnije tokom dana. Trend je posebno popularan među generacijom Z, roditeljima, osobama sa obavezama nege i brige o drugima te onima koji rade u maloprodaji, ugostiteljstvu i kancelarijskim poslovima.

Peter kaže da je mikrošifting odličan način da zaposleni usklade lične obaveze sa poslom. A ako uzmemo u obzir da, prema jednom istraživanju, dnevno odradimo samo dva sata i 53 minute stvarnog posla, onda mikrošifting odjednom ima puno smisla. Ipak, uveriti šefa u to mogao bi da bude izazov.

Raste poverenje u veštačku inteligenciju: Zaposleni je vide kao presudnu silu na radnom mestu

Kako započeti sa mikrošiftingom?

Rad izvan uobičajenog  kancelarijskog radnog vremena zahteva besprekornu komunikaciju i transparentnost. Peter kaže da je važno jasno navesti u koje ste sate dostupni za "efikasnu komunikaciju".

Korišćenje zajedničkog kalendara za zakazivanje pauza moglo bi sprečiti nesporazume. Takođe je korisno identifikovati zadatke najvišeg prioriteta i rešavati ih tokom najproduktivnijih sati.

Koje su opasnosti mikrošiftinga?

Peter upozorava da mikrošifting može dovesti i do nekoliko problema, posebno u komunikaciji oko radnog vremena i očekivanja. Ovaj pristup mogao bi da bude i mač sa dve oštrice jer, kako kaže, "potencijalno može dovesti do prekomernog rada jer je manje krut od tipičnog rasporeda od 9 do 17 sati".

Zavisno od posla, određeni sastanci mogu se održavati uvek u isto vreme, što smanjuje fleksibilnost. Konačno, mikrošifting bi mogao zahtevati češće provere sa šefom i kolegama, stvarajući dodatni posao za sve. 

Objavljena lista deset najtraženijih zanimanja na svetu: Za pojedine profesije ne treba veliko iskustvo

Mnogo više od proseka EU: U Srbiji četvrtina zaposlenih radi više od 45 sati nedeljno