Plate idu i do 3.000 evra: U Srbiji cveta posao za koji nije potreban fakultet, ali malo ko može da ga izdrži

Dok se domaće tržište rada već godinama suočava sa nedostatkom zaposlenih u mnogim sektorima, jedno zanimanje poslednjih godina doživelo je pravi finansijski procvat – profesionalni kuvari i šefovi kuhinja danas u Srbiji zarađuju više nego pojedini IT stručnjaci.

U vrhunskim restoranima, posebno u Beogradu, iskusni šefovi kuhinja mogu da zarade i do 3.000 evra mesečno, što je donedavno bilo gotovo nezamislivo za ugostiteljski sektor.

Koji dodatni poslovi se najviše isplate? Uvek traže radnike, a zarada stiže brzo

Zadovoljni kod kuće, "odjavljeni" na poslu: Neviđeni paradoks zaposlenih u Srbiji

Do visoke plate bez fakultetske diplome

Veliko interesovanje za ovaj posao među mladima dodatno raste jer za visoku zaradu nije potrebna fakultetska diploma, već znanje, praksa, brzina i talenat u kuhinji.

Poslodavci danas više nego ikada traže kvalitetne kuvare, a zbog manjka radne snage primorani su da nude znatno veće plate kako bi zadržali radnike.

Visoka zarada, ali i ogromna cena

Ipak, posao profesionalnog kuvara nosi i veliku fizičku i psihičku iscrpljenost.

Rad u kuhinji podrazumeva:

• smene koje često traju i po 12 sati,
• konstantan rad pod pritiskom,
• stresno i veoma dinamično okruženje,
• rad vikendima i praznicima,
• malo slobodnog vremena.
   

Upravo zbog toga mnogi radnici brzo odustaju, pa restorani širom Srbije sve teže pronalaze ljude koji mogu da izdrže tempo modernog ugostiteljstva.

Problem nije samo u Beogradu

Iako su plate najveće u Beogradu, manjak kuvara sve više pogađa i gradove u unutrašnjosti Srbije.

Ugostitelji pokušavaju da privuku radnike većim zaradama i boljim uslovima, ali priznaju da je broj ljudi spremnih za ovakav način rada sve manji.

Profit veliki, ali posao veoma težak

Danas je ugostiteljstvo postalo sektor u kojem visoka zarada gotovo uvek znači i izuzetno naporan rad.

Za one koji mogu da izdrže tempo profesionalne kuhinje, novac više nije problem. Međutim, mnogi upozoravaju da dugoročno ovakav ritam rada ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje i privatni život zaposlenih, prenosi Blic.

Put do vrha nikad duži: Zašto kompanije danas biraju direktore u pedesetim i šezdesetim godinama?

Početna plata 150.000 dinara, a đaka nigde: Zašto u Srbiji niko neće u zidare i tesare?