Šta ako vam kasni plata: Koje su obaveze poslodavca i koja su prava zaposlenog

Pravo na zaradu je jedno od najvažnijih prava svakog zaposlenog, detaljno regulisano Zakonom o radu. Zakon definiše od čega se zarada sastoji, u kojim rokovima mora biti isplaćena i koje mogućnosti zaposleni ima u slučaju kašnjenja.

Zarada se sastoji od osnovne zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na poslu, zatim od dela zarade za radni učinak, uvećane zarade (npr. prekovremeni rad, rad praznikom), bonusa i nagrada za doprinos poslovnom uspehu i drugih primanja definisanih opštim aktima i ugovorom o radu, piše portal Infostud.

Novi smer u Srbiji koji daje posao budućnosti: Spoj sporta, medicine i savremene tehnologije

Skupo, skuplje, Beograd: UNA pita - što su cene kvadrata u prestonici i za 167 odsto veće nego 2024?

Zakon garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti, što znači da poslodavac ne sme da pravi razliku u plati ako su uslovi za obavljanje posla isti (npr. nivo obrazovanja, veštine i odgovornost).

Da biste razumeli svoju platu, važno je da znate razliku između osnovnih pojmova.

Neto zarada je iznos koji dobijate na račun, nakon što su plaćeni porezi i doprinosi na teret zaposlenog.

Bruto 1 zarada je neto zarada uvećana za poreze i doprinose koje plaća radnik. Ovo je iznos koji se, prema Zakonu o radu, smatra zaradom i mora biti naveden u ugovoru o radu.

Bruto 2 zarada predstavlja ukupni trošak poslodavca po zaposlenom, a čine je bruto 1 zarada plus porezi i doprinosi na zaradu, koje plaća poslodavac.

Poslodavac je dužan da isplati zaradu najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Primera radi, plata za jul mora biti isplaćena najkasnije do 31. avgusta. Svako kašnjenje nakon tog roka smatra se docnjom.

U slučaju da poslodavac kasni sa isplatom, dužan je da do kraja tekućeg meseca izda obračun zarade za prethodni mesec. Ovaj dokument je ključan jer predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje zaposleni može da pokrene postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja, bez potrebe za sudskim postupkom.

Ako poslodavac ne isplati platu na vreme i ne izda obračun, zaposleni može da se obrati Inspekciji za rad.

Prijava može biti podneta pismeno ili usmeno, a može biti i anonimna. Inspekcija nema ovlašćenje da sama izvrši naplatu, ali može da rešenjem obaveže poslodavca da izda obračun zarade, čime se zaposlenom otvara put ka prinudnoj naplati.

Važno je znati da je rok za prinudnu naplatu neisplaćenih primanja tri godine od dana dospelosti. Zaposleni takođe ima pravo i na zakonsku zateznu kamatu od prvog dana kašnjenja pa sve do dana isplate.

Na kraju, treba naglasiti da, prema propisima, isplata zarade ne mora nužno da bude na tekući račun – može se obaviti i u gotovini. Međutim, poslodavac je i u tom slučaju obavezan da plati sve poreze i doprinose. Svako izbegavanje plaćanja ovih dažbina je protivzakonito.

Na godišnjem nivou tražnja za više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata

Ne menjajte posao, nego navike: Kardiolozi otkrivaju šta je ključno za zdravlje ako ceo dan sedite