Kako funkcionišu sajtovi za praćenje letova i zašto avioni ponekad "nestanu" sa mape?

Tokom velikih kriza ili zatvaranja vazdušnog prostora interesovanje za sajtove za praćenje letova naglo raste. Platforme poput Flightradar24 i FlightAware omogućavaju korisnicima da u realnom vremenu posmatraju kretanje aviona širom sveta.

Iako deluje kao magija, iza toga stoji kombinacija više tehnologija za prikupljanje i obradu podataka o letu.

Apple predstavio MacBook Neo: Novi model jeftiniji za 400 dolara od najpovoljnijeg laptopa

Fanovi poludeli zbog GTA 6: Jedna objava pokrenula lavinu spekulacija

Osnovna tehnologija koja omogućava praćenje aviona zove se Automatic Dependent Surveillance‑Broadcast ili skraćeno ADS-B. Većina modernih putničkih aviona opremljena je ADS-B transponderom koji neprestano šalje informacije o letu. Ti podaci uključuju poziciju aviona, visinu leta, brzinu i identifikacioni broj letelice.

Signal koji avion emituje hvataju zemaljski ADS-B prijemnici raspoređeni širom sveta. Ti prijemnici zatim prosleđuju podatke serverima platformi kao što je Flightradar24. Ova kompanija danas raspolaže mrežom od oko 50.000 prijemnika širom planete. Pored zemaljskih stanica koriste se i sateliti koji mogu da prime ADS-B signal, što je posebno važno za letove iznad okeana gde nema zemaljske infrastrukture.

Neki stariji avioni ne koriste ADS-B, već stariji tip transpondera poznat kao Mode S. U tim slučajevima koristi se metoda nazvana Multilateration ili MLAT. Ova tehnika funkcioniše tako što najmanje četiri prijemnika na zemlji hvataju isti signal aviona. Zatim se meri razlika u vremenu prijema signala na svakoj lokaciji. Na osnovu tih razlika sistem izračunava tačnu poziciju aviona u prostoru.

MLAT ima ograničenja jer zahteva veći broj prijemnika i dovoljnu visinu leta, zbog čega avioni ponekad "nestanu" sa radara prilikom poletanja ili sletanja. U situacijama kada nema dostupnih ADS-B ili MLAT podataka, sajtovi za praćenje letova koriste procene na osnovu plana leta i poslednje poznate pozicije aviona. Tada prikazana ruta može biti približna, a ne potpuno tačna.

Tokom vojnih sukoba često se koristi tehnika poznata kao GPS jamming. U tom slučaju uređaji emituju snažan signal na istoj frekvenciji kao GPS i time blokiraju prijem pravog signala.

Postoji i takozvani GPS spoofing, gde se šalje lažna GPS lokacija kako bi se sistem naveo na pogrešne podatke. Zbog toga se na mapama ponekad mogu videti neobični obrasci leta poput cik-cak linija ili kružnih putanja. Da bi smanjile ove probleme, platforme poput Flightradar24 kombinuju više tehnologija, uključujući ADS-B, MLAT i druge izvore podataka, prenosi Benchmark pisanje MSN-a.

Da li su naše kuće postale pametnije od nas? Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji domovi sad "razmišljaju"

Kada kupujete ajfon, obratite pažnju: Ovi telefoni više ne zadovoljavaju osnovne potrebe