Naučnici otkrivaju: Ovako bi mogli da izgledaju drevni Marsovci

Samo što je NASA objavila zapanjujuće saopštenje da su njeni naučnici otkrili "najjasniji dokaz" do sada o postojanju života na Marsu, pojavio se opis kako su izgledali drevni Marsovci.

Prošle godine, NASA rover "Perseverans" otkrio je da je suvo rečno korito severno od marsovskog ekvatora ispresecano zarđalim kružnim oznakama poznatim kao "leopardove pege".

Na Marsu otkriveni potencijalni znakovi života: NASA došla do neverovatnog otkrića

Prema rečima administratora NASA-e Šona Dafija, svemirska agencija sada veruje da su ove oznake mogli ostaviti drevni oblici života koji su živeli pre milijardi godina.

Sada su naučnici otkrili kako su ovi vanzemaljski organizmi mogli da izgledaju.

Bilo koji život koji je evoluirao na Marsu morao bi da se nosi sa jakim zračenjem, slabom gravitacijom i temperaturama koje mogu da variraju između 20°C (70°F) danju i -153°C (-225°F) noću.

Međutim, naučnici koji stoje iza ovog revolucionarnog istraživanja kažu da je i dalje moguće da se neki oblici života razviju.

Ako bi postojao život na Marsu, on bi gotovo sigurno bio sastavljen od veoma jednostavnih mikrobnih organizama poput bakterija. U malo verovatnom slučaju da se složeniji život evoluirao negde na Crvenoj planeti, morao bi da razvije posebne adaptacije da bi preživeo ovu neverovatno surovu klimu.

Šta je NASA pronašla na Marsu?

Istražujući region poznat kao "Sjajni anđeo", "Perseverans" je uočio grupu neobičnih oznaka koje podsećaju na leopardove pege.

Naučnici ove pege nazivaju "reakcionim frontovima" i to su tačke kontakta gde su se u prošlosti dešavale hemijske i fizičke reakcije.

Ključno je napomenuti da je laboratorija na brodu "Perseveransa" otkrila da ove pege sadrže dva minerala bogata gvožđem: vivijanit, koji se nalazi u raspadajućoj organskoj materiji, i greigit, koji proizvode mikrobi na Zemlji.

Dr Kejron Hikman-Luis, naučnik za Zemlju sa Birkbeka, Univerziteta u Londonu, i koautor NASA izveštaja, rekao je za Dejli mejl:

 "Vrste organsko-mineralnih asocijacija primećenih kod Sjajnog anđela, koje su prijavljene u ovom radu, poznate su po tome što nastaju mikrobnim životom na Zemlji, pa je zato veoma obećavajuće zapažanje videti nešto tako slično na Marsu".

Otkriven novi mesec koji kruži oko Urana: Teleskop Džejms Veb doneo nesvakidašnje prizore

"Svakako, mislim da je ovo najubedljiviji potencijalni dokaz života na Marsu pronađen do sada".

Naučnici još uvek ne mogu isključiti da bi ove mrlje mogle biti uzrokovane nebiološkim procesima, a dr Hikman-Luis kaže da ovo nije "nepobitan dokaz".

Međutim, nakon godinu dana pregleda dokaza i traženja alternativnih objašnjenja, istraživači su sada dovoljno sigurni da kažu da bi ovo mogao biti "biološki potpis", neuhvatljiv znak koji dokazuje postojanje života.

Dr Hikman-Luis dodaje: "Tim Mars 2020 ne koristi termin 'potencijalni biopotpis' olako".

Kako bi ovaj život izgledao?

Potencijalni znaci života pronađeni su u regionu zvanom krater Jezero, udarnom basenu severno od ekvatora.

Iako je sada neplodna pustoš, pre milijardi godina, krater Jezero je bio ispunjen vodom koja je mogla biti dom života.

Ako je život postojao u ovim vodama, najverovatnije objašnjenje je da je to bila neka vrsta jednostavnog mikroorganizma.

Dr Hikman-Luis kaže: "Okruženje u kojem su pronađeni ovi potencijalni biopotpisi izgleda da je bogato vodom na niskim temperaturama i stoga veoma pogodno za mikrobni život".

U svom radu, objavljenom u časopisu Nature, istraživači sugerišu da su se mikrobi mogli hraniti prirodnim ugljenikom, sumporom i fosforom u stenama.

Na Marsu već 13 godina: NASA obelodanila kako Curiosity rover i dalje radi

Ovi mikrobi bi zatim "izlučili" minerale koje sada vidimo kao leopardove pege.

Uslovi na površini bi bili neverovatno surovi, ali istraživači kažu da je život ipak mogao da opstane jednostavnim postojanjem.

Dr Sandživ Gupta, naučnik za Zemlju sa Imperijal koledža u Londonu i član istraživačkog tima, rekao je za Dejli mejl: 

"Pre milijardi godina na površini je bila prisutna tečna voda, tako da je to bilo nastanjivo okruženje. Ovo bi bio jednostavan mikrobni život. Možemo reći mnogo više od toga".

Pošto možemo da vidimo samo moguće tragove koje su ostavili ovi mikroorganizmi, teško je znati kako su mogli izgledati ili kako su se ponašali.

Međutim, moguće je napraviti neka veoma opšta predviđanja na osnovu paralela sa Zemlje.

Profesor Majkl Garet, astronom sa Univerziteta u Mančesteru i direktor Centra za astrofiziku Džodrel Bank, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za Dejli mejl: "Zamislite izdržljive bakterije, slične kopnenim ekstremofilima koji napreduju u veoma slanim, hladnim ili uslovima sa niskim sadržajem kiseonika ovde na Zemlji. Dobri analogi su mikrobne prostirke u veoma slanim jezerima ili mikrobi koji žive kilometrima pod zemljom u Zemljinoj kori ili u visokoj pustinji u Čileu. Ovi primeri nam pokazuju da život može biti žilav, minimalistički i uporan čak i na mestima gde su površinski uslovi brutalni".

Da li je mogao da evoluira složeniji život?

Ako su ove leopardove mrlje zaista biosignature, onda istraživači kažu da je malo verovatno da su postojale samo na jednom mestu.

Istrajnost trenutno proučava veoma drevne stene izvan kratera Jezero kako bi tražila znake rasprostranjenijeg života.

Teleskop "zavirio" kroz svemirsku prašinu: Džejms Veb snimio "zvezdano porodilište"

Međutim, izuzetno je malo verovatno da se složeniji život razvio bilo gde na Crvenoj planeti.

Istraživači smatraju da su se mikrobi pojavili na Marsu otprilike u isto vreme kada je život počeo na Zemlji.

Međutim, nakon oko milijardu godina, klima na Marsu je počela brzo da se menja kako su solarni vetrovi skidali njegovu atmosferu - ostavljajući planetu veoma hladnom i suvom.

Profesor Garet kaže: "Ti surovi uslovi na Marsu nakon milijardu godina postavili bi jaka ograničenja na veličinu tela i složenost bilo kog oblika života. Trebalo je zaista složenom životu, poput životinja, još 3 milijarde godina pre nego što se pojavio na Zemlji, gde su uslovi bili mnogo bolji da podrže složene oblike života koji zahtevaju energiju".

U malo verovatnom slučaju da se složeniji život razvije, surovi uslovi na Marsu bi takođe postavili jaka ograničenja na to kako bi mogao da izgleda.

"Morao bi da se prilagodi da preživi intenzivno UV zračenje Sunca, ekstremnu hladnoću i ograničenu tečnu vodu - zapravo ne vidimo složen životinjski svet u takvim okruženjima", kaže profesor Garet, pa dodaje:

"Ako bi bili prisutni, bila bi im potrebna zaštita od UV zračenja Sunca - možda debela koža, na primer, ili možda uglavnom život ispod marsovskog tla".

To znači da bi složen život mogao da podseća na bića na Zemlji koja žive u izuzetno surovim okruženjima, kao što su gušteri koji žive u pustinjama ili jednostavni filteri koji preživljavaju u blizini hidrotermalnih izvora.

NASA ubrzava planove za igradnju nuklearnog reaktora na Mesecu: Naučnici zabrinuti zbog roka