Neverovatno otkriće naših naučnika: Ovaj insekt iz Srbije mogao bi da reši veliki problem planete
Srpski naučnici otkrili saveznike protiv otpada
Autor: Srđan Ristić
28.04.2026. 20:20
Podeli:
Da li ste ikada pomislili da bi spas za planetu od plastičnog otpada mogao da dođe od insekata? Dok se stiropor i plastika u prirodi razlažu vekovima, naučnici iz Srbije su pronašli saveznike u malim, ali neverovatno efikasnim larvama crva.
Ovo je ples crva brašnara, u narodu poznatog kao štetočina koja uništava žitarice u silosima. Posle ove priče, možda ćemo mu dati drugu šansu. Naučnici iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu već pet godina ispituju larve ovog insekta koje mogu da jedu određene vrste plastike.
"Za varenje te plastike zaslužne su bakterije u njihovoj crevnoj flori, ustvari bakterije koje razlažu šećer adaptirale su se na razgradnju stiropora koji je sličan šećerima po strukturi. Naša sledeća faza je da pokušamo da im nađemo komercijalnu primenu. Ne možemo ih koristiti u ishrani, obzirom da ih hranimo nečim što nije hrana, po zakonu to nije dovoljno da se ne zabrinu vaši gledaoci", kaže za UNU Larisa Ilijin, naučna savetnica Instituta za biološka istraživanja.
Budite spokojni - nećete uskoro pronaći ovog mališana u svom ručku, ali će on možda uskoro čistiti naše deponije. Primera radi, jedan ovakav kontejner, u kom se ispituju insekti u institutu, može da primi 4 miliona larvi koje godišnje pojedu tonu stiropora.
Koliko god možda neki od vas ne vole insekte poput ovog crvića, verujem da ih sigurno više volite od prizora plastičnih kesa u prirodi, a evo kako izgleda plastična kesa koju pojedu crvići.
Stiropor se u prirodi razlaže više od 500 godina, kabast je i zauzima veliki prostor. Taj tip otpada se trenutno rešava spaljivanjem, čime se emituje velika količina ugljen-dioksida. Insekti, s druge strane, emituju samo onoliko tog gasa koliko im je potrebno za disanje. Naučnici su uporedili izmet insekata posle njihove uobičajene hrane, posle stiropora i posle plastičnih kesa - nigde nije pronađena mikroplastika.
"Posebnim analizama ispitivali da li ima tragova mikroplastike u njihovim tkivima, kao što su glava, crevo, omotač i nismo našli tragove plastike. Ni u njihovom izmetu, otpadu koji nastaje nakon njihovog gajenja", ističe sagovornica.
Ne samo što čiste prirodu već i njihovi ostaci imaju visoku upotrebnu vrednost.
"To se zove fras. Pošto on ne predstravlja čist izmet, nego su tu i košuljice koje nastaju nakon presvlačenja larvi, nepojedena hrana i drugi otpad. Ovo je grubi fras koji može da se koristi kao organsko đubrivo u poljoprivredi", dodaje ona.
Osim đubriva, od njih se može dobiti i biogorivo, biometan, pa čak i kompozitni materijali. Iako je to još uvek u domenu naučnog istraživanja, potencijal je ogroman. Od problema do rešenja - ovi mali saveznici možda su ključ za čistiju budućnost.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
