Ulični muzičari Beograda: Spoj tradicije i savremenog ritma - blagodet za sve generacije

Beograd je grad u kojem se muzika ne sluša samo u koncertnim dvoranama. Njegov ritam živi i na ulici, u prolazima, trgovima i šetalištima, gde se tradicija i savremeni zvuk susreću svakog dana.

Već 18 godina od povratka u Beograd, prolaz na Zelenom vencu rezervisan je za jednog muzičara. Za Nevena Kogovića, ulica nije alternativa - već scena.

Gastro užitak na istoku Srbije: Hamburek i plašinte - dva specijaliteta koja u Boru ne smete propustiti

Tkanjem kroz vreme i sećanja: "Misija Kreativa" oživljava stare zanate i nasleđe Kladova

„Postoji jedan ukus koji preovlađuje na javnim glasilima i na televiziji i tako dalje. Ja se nisam nikada naročito pronalazio u tom svetu, pa mi je ulica poslužila da radim stvari na svoj način. Da ne zavisim od recimo vlasnika, ugostiteljskih objekata koji imaju neku svoj određenu zamisao kako stvari treba da izgledaju. Meni je ulica poslužila u tom smislu da mogu slobodno da se izražavam“, objašnjava nam ulični svirač Neven Kogović.

Prema njegovim rečima, Beograd se mnogo promenio, uglavnom nabolje. Opština Savski venac pomogla mu je u periodu kada dozvole još nisu postojale, a poznanstva sa muzičarima iz kulturnog ansambla „Kolo“ uveli su ga u svet tradicionalne muzike.

Zahvaljujući svojoj supruzi i njenoj ljubavi prema afrolatino plesovima i ritmovima, upoznao se i sa tom muzikom, koju danas koristi u svojim pesmama.

„Ja sam zahvaljujući ljudima ovde, dobrotvornim prilozima, uspeo da snimim oko sedam nekih zbirki pesama muzičkih. Ostavio sam tu nešto i to je zahvaljujući dobronamernosti i saosećanju tih ljudi. Voleo bih da smatram da to predstavlja neku kulturu grada u nekom smislu“, kaže Neven Kogović.

Dok u podzemlju muzika prati korake svakodnevice, nekoliko stotina metara dalje ona postaje deo gradske šetnje. Zvuci roka i bluza podsećaju prolaznike na poznate tonove iz prošlog veka. U Beogradu rokenrol je i dalje živ.

„To moraš biti jako uporan da bi svirao na ulici. Treba da budeš svaki dan tu, da te drugo ništa ne interesuje. Samo da skidaš i obnavljaš materijal. Ako to voliš moraš tako, a ja to jedino volim. To je meni jedino što znam u životu“, kaže za UNU ulični svirač Zoran Ilić Tambura.  

Od sviranja na ulici može da se živi. Nije jednostavno, ali ovom muzičaru to uspeva. Sredina Knez Mihailove ulice njegova je pozicija već 15 godina.

„Ko voli roreknrol da pare, ko ne voli ne da. Kad uzmem ja tri hiljade, nekad četiri, to je svaki dan tako i to je otprilike to. Samo što može da se desi da pet dana pada kiša“, objašnjava Tambura.  

Nije moguće proći Knezom, a da ne čujete i autentične zvuke srpske narodne muzike. Lagani i vešti prsti i pokreti rukom čine da violina, ali i harmonika, miluju prolaznike.

Različiti stilovi, različite lokacije, ali ista ideja, muzika kao deo grada. Na ulici, Beograd ne samo da prolazi - on sluša.

„Napisao sam jednu pesmu -‘Doviđenja u  Beogradu‘ i ona je vezana za oslobođenje Beograda i tako da jesam pevao o njemu“, kaže nam Kogović. 

Projekat sufinansiran od strane Gradske uprave Grada Beograda, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 

UNA sa neobičnim zanatlijama: Kako se prave čuveni ohridski biseri, tradicija duga više od veka?

Zanat zlata vredan: UNA je proverila zašto je "mali serviser" najpopularniji automehaničar u Srbiji